Пред сам почетак нове туристичке сезоне, суочена са многим изазовима у економској сфери који су својеврсни наставак корона-кризе и у сенци, како се чини, важнијих, недавно окончаних, председничких избора, Црна Гора ишчекује још једне, овог пута парламентарне изборе, и то у недељу 11. јуна.
Увертира за актуелно одмеравање снага странака свакако су били другоаприлски избори за председника, на којима је, након 34 године доминантне улоге коју је имао у црногорској политичкој збиљи, што као председник или премијер, а што – само у краћем периоду – као главни човек који конце вуче из сенке, Мило Ђукановић, лидер Демократске партије социјалиста (ДПС), изгубио једну од својих најважнијих утакмица.
Заменик председника покрета Европа сад! (ПЕС), Јаков Милатовић, остварио је у другом кругу убедљив тријумф, чиме је свом противкандидату и једном од најдуговечнијих владара у историји Црне Горе задао, судећи по свему, коначни ударац. То би, ако је за веровати истраживачима и аналитичарима, требало да представља опредељујући фактор и 11. јуна и дâ замајац ПЕС-у када се ради о будућој расподели скупштинских мандата. (Црногорски парламент броји 81 посланика.)
Носилац посланичке листе овог покрета, слободно се може рећи, фаворита на изборима, биће његов председник, Милојко Спајић. У складу са народном изреком „Није коме је намењено већ коме је суђено“, Спајић, испрва кандидат за председника (одбачен од Државне изборне комисије због процедуралних разлога, односно због тога што поседује и српско држављанство, прим. аут), имаће поприлично добре шансе да заседне у премијерску фотељу и загосподари кључним извршним механизмом у црногорском политичком систему. Листу коју предводи ПЕС подржали су још неки мањи субјекти попут Уједињене Црне Горе, Савеза грађана ЦИВИС, Странке правде и помирења… Аналитичари им предвиђају и до 30 процената освојених гласова.
По принципу „свака вашка обашка“, такозвани просрпски (у најширем смислу речи) политички фактори наступиће на изборима, чини се, никад нејединственије – да ли, мислећи да то чине како би лакше реализовали прокламовани циљ готово свих – потпуну демонтажу система ДПС-а који је Црном Гором управљао три деценије, или због процене да је скорашњим поразом вишедеценијског неприкосновеног лидера, потреба за укрупњавањем ишчезла – тек, сви они на изборе излазе у 5–6 колона, у зависности од тога ко се све сматра просрпским фактором, мада је прикладније рећи анти-ДПС табор. ( Иначе, последња истраживања кажу да би данас, на неком замишљеном, евентуалном референдуму, велики број испитаника гласао за независну Црну Гору, а крајње занемарљив за заједницу са Србијом; истовремено, готово половина свих грађана Црне Горе би на попису становништва заокружили да пишу и говоре српским језиком).
Пише Милош Мићановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању