Само личи на тропски рај, али није. Додуше, сунца има напретек, снега мало, мраза готово нимало. Медитеранска клима долином реке По у Италији, некако стиже до ове котлине смештене између високих врхова Алпа и од околине језера Мађоре прави бајно летовалиште и одмаралиште. Језеро деле Италија (много већи део) и Швајцарска. У овом швајцарском делу смештена су два градића један до другог, Локарно и Аскона, вероватно најпознатији туристима. Аскона је мало скупља, мања и отменија, а Локарно приступачнији за туристе свих фела. Мада, не заборавите – ово је Швајцарска! Овде ни јефтино није јефтино, бар за нас.
У језеру мештани пливају, мада не масовно, а много више воле да седе крај обале, плове чамцима или бродовима који крстаре језером и пристају у готово сва места на обали. На променади се џогира, возе бицикли, али и поправља биланс калорија и масти јер су многи ресторани и кафеи ту смештени. Постоји један велики центар са затвореним и отвореним базеном, много познатиих хипермаркета, луксузних радњи, старинских и нових хотела и вила, а узбудљиви су излети за долину Верзаска и тамошња села, окамењена у својој средњевековној прошлости.
У самом граду Локарну туристи воле да се сликају испред фонтане која изгледа као да из ње куља густ дим (од безбројних капљица воде), а Швајцарци воле да остављају или узимају књиге у уличној библиотеци, смештеној у старој телефонској говорници. Ко има вишак – донесе, ко жели да чита – узме и врати.
Наших људи који раде и живе у Локарну има доста: сваки час вас неко препозна или чује и јави вам се, углавном међу келнерима у ресторанима. До овог градића се не долази авионом или међународним возовима и најбоље решење је стићи до Милана а онда, од тамошње главне железничке станице и аеродрома, иду возови и аутобуси сваки час до Локарна. Једна карта важи за цео пут, без обзира што пролази кроз две државе.
Текст и фотографије Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању