Reportaža: zlatni dvori Despota Đurđa

Iako je zima, pa još pored vode gde je uvek stepen do dva niža temperatura, posetilaca na Smederevskoj tvrđavi ima. Jer, isku- stvo veli, a turistički poslenici povrđuju, poseta takvim izletištima je zimi manja. Ali, kako reče predusretljivi i za razgovor raspoloženi prodavac bileta na ulazu, i pojedinačnih i grupnih, poseta ima. Bilo je tako i prvih dana januara. Autobus pun mališana upravo je odlazio sa blatnjavog parkinga punog rupa. Ako to parkingom uopšte i može da se nazove. Isparkirao se, pa lagano prelazio preko nekoliko koloseka dok se nije dokopao sigurnog terena. To je, ujedno i rak-rana ovog prostora. Prilaz nikakav, neobezbeđen, tu su i sporedni koloseci sa brojim nanizanim vagonima koji ne samo što zaklanjaju pogled i cela kompozicija ružno izgleda već, sigurno je, a to je u nekoliko navrata i iz usta stručne javnosti moglo da se čuje, truckanje „gvozdenog konja” i te kako remeti statiku kamenih zidova i kula. Kada se prođe kroz prvu kapiju i uđe u ogroman parkovski prostor, svako od posetilaca treba da ima bar osnovne informacije o ovoj tvrđavi. A one glase: Smederevski grad je jedinstvena ravničarska tvrđava u Evropi. Prostire se na površini od jedanaest hektara, oblika je nepravilnog trougla i opasan je sa 25 kula.

Nastavak pročitajte u broju 3130.