Некада дом за праисторијског човека, ова лепотица, сакривена у недрима Бабине главе, данас је светски позната по прелепим дворанама и фантастичним скулптурама које су десетине милиона година вајали удруженим снагама кречњак и вода
Незванично, пећина је откривена ко зна када, јер на пропланцима око брда Бабина глава и данас има и пастира и оваца. У подножју брда видели смо и стадо и чувара и тог првог дана марта. Док пећина званично није откривена, ако би ударило невреме, знали су пастири где ће главу склонити: у шупљину на Бабиној глави, на ободу Дивљаковачког поља. У Дивљаковачку пећину. Званично, пећина је откривена 1962. године. Пронашли су је, вероватно по упутству неког пастира, планинари из Деспотовца и Свилајнца који су се пентрали по Бељаници, планини под чијом се будним оком таласају многа поља и спавају брда као што су Дивљаковачко и Бабина глава. Убрзо, на дојаву планинара, на терен излазе спелеолози из Београда и Новог Сада и после десетогодишњег истраживања и уређивања, а све под будним оком професора др Јована Петровића, са Новосадског универзитета, чувеног спелеолога у ондашњој Југославији, под званичним именом Ресавска, Дивљаковачка пећина отворена је за посетиоце 22. априла 1971. године. Од тада до данас овом заштићеном споменику природе и пуноправној чланици Међународне асоцијације пећина отворених за туристе (International show caves asociation) дивили су се милиони људи из свих крајева света, не само ђаци на екскурзијама, како се то често наводи. Иначе, Ресавска је једина пећина у Србији пуноправна чланица споменуте организације, а у том статусу су још само 104 пећине на свету.
Наставак прочитајте у броју 3138.