Прошлог августа у Скупштини Београда усвојене су измене плана детаљне регулације Косанчићевог венца, што је био услов за градитељске интервенције између улица: Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац, којем припада и локација на којој је уништена Народна библиотека. Идејно решење за уређење тог места 2017. године потписао је аустријски архитекта Борис Подрека, а техничку документацију израдио градски Завод за заштиту споменика културе. Тако је обелодањено да ће на месту уништеног националног блага да никне Меморијални парк и чини се да ће то да буде крај вишедеценијске агоније.
Идеја о заштити простора на којем се налазила Народна библиотека на Косанчићевом венцу није нова. Наслов у једном дневном часопису из септембра 1990. године гласио је: „Нема пара за споменик на згаришту библиотеке”. Прва реченица гласила је овако: „Прошло је пуних петнаест година откако је сачињен први елаборат о заштити и презентовању остатака Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, а да се до дана данашњег осим истраживања ништа више није урадило”.
Елаборат и предлог заштите је заправо урађен неколико година после завршетка археолошких истраживања која су обављена под руководством др Гордане Томашевић, археолога и научног саветника Завода за заштиту споменика културе града Београда. Она је у сарадњи са Драганом Миловановић и професором Михаилом Мурављовим сачинила пројекат под називом „Народна библиотека-меморијални и археолошки споменик”.
О томе шта је све нађено у темељима Библиотеке сведочила је др Томашевић овако: „Копали смо само до подова римских грађевина, мада смо утврдили да испод њих постоје још старији, праисторијски слојеви. Шест великих просторија сведочи о богатству онога ко је овде становао. Мозаици у две велике просторије, два велика купатила, топловодни канали, предворја, базен украшен фрескама и мозаицима по зидовима и подовима. Право богатство мозаика израђених од најфинијег материјала, очувани подови од опеке, делови водовода и топловода купатила, остаци зидова бројних здања царски новац, копче, делови накита, према свему судећи потичу из некадашњих раскошних римских вила”.
Камена плоча са натписом, пронађена у близини ових вила, баца трачак светлости и донекле приближава богатство тадашњег Београда или Сингидунума. Према натпису који је био уклесан на плочи, и то у стиховима, овај део града био је сав у фонтанама, водопадима и језерцима. Из раскошних вила даноноћно је допирао цвркут птица.
Археолози и други стручњаци, укључени тада у целу причу, били су заговорници идеје да ту треба да се уради споменичка целина која би осликавала и давну историју Београда, као и оно што је престоница претрпела током априлског бомбардовања 1941. Дакле, елаборат је сачињен и, како су стручњаци тада говорили, прво је требало да се приступи конзервацији споменика, а потом и уређењу простора.
Пише Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању