Почетком маја ове године „Икеа” је отворила салон у згради Робних кућа „Београд” у Кнез Михаиловој број 5 у Београду. Истог дана вештаци Агенције за реституцију изашли су на терен да обаве увиђај. Јер, на том месту, пре 83 године, браћа Радојловић подигла су, на свом плацу, прву модерну робну кућу на Балкану. Њихови наследници данас траже да им се зграда врати у поступку реституције.
Ово је тек један од примера из чувене и најпознатије старе београдске улице где зграде памте векове. А те зграде су део старог језгра модерног Београда, објекти око којих се свио европски град. Европски, јер Београд јесте у време стасавања модерне Европе у много чему предњачио у односу на данашње престонице. И зато не чуди изјава Гордане Гордић, стручњака, некада запослене у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда, која каже: „Када би држава свим правим власницима вратила њихову национализовану имовину, у Србији вероватно највеће промене, бар у намени објеката, претрпела би Кнез Михаилова улица, најлепша и најпознатија улица на Балкану. Јер, простор од Теразија до Калемегдана постао је најелитнија зона обновљене српске престонице после израде првог регулационог плана Београда 1867. који је урадио Емилијан Јосимовић”. Потом Гордана набраја сва позната здања из Кнез Михаилове, почев од палате „Албанија” и Робне куће „Београд”, па до краја, до Библиотеке Града Београда.
Повратак објеката иде разнолико. Од случаја до случаја. Има примера где је сва папирологија „чиста”, па је и поступак враћања брз и једноставан, али и случајева где је много тога спорно, што, свакако изискује поприлично времена за разрешење. Када је реч о онима којима ће имовина да буде плаћена, на сајту Агенције за реституцију пише: “пореска управа је вредност имовине која старим власницима или њиховим наследницима не може би ти враћена у натуралном облику проценила на 13,6 милијарди евра. За обештећење је За ко ном предвиђен износ од две милијарде,а појединачни износ обештећења старим власницима не мoже прећи 500.000 евра. Обештећење за одузету имовину врши се у виду државних обвезница Србије и у новцу за исплату аконтације обештећења.Обвезнице које би грђани добијали доспевају у року од 12 година и исплаћују се у годишњим ратама почев од 15.децембра ове године”.
Последње вести које стижу од оних који су задужени за реституцију кажу да обвезнице касне. Па се тим поводом пре десетак дана огласио Страхиња Секулић, директор Агенције зареституцију.
–Уколико Влада Србије,напредлог Министарства финансија,неутврдина време коефицијент на основу којег ћесе примењивати у тврђена основи цаобештећења од 15.децембра ове године,држава би могладоћи у ситуациј употпуне несигурности јер постоји могућност да је грађани туже сврло неизвесним исходом –изјавиоје.
Секулић наглашава даје у део обештећења у односу на укупан број захтева завраћање одузете имовине релативно мали и, према проценама Агенције, износи од 25 до 30 од сто од укупног броја поднетих захтева
Директор Секулић и појашњава зашто је важно да се са обвезницама крене на време.
– Даљим одлагањем почетка испла те дошли бисмо до ризика да целокупан износ обештећења од две милијарде евра треба исплатити у року од седам-осам година, што би представљало велики удар на буџет за те године. У случају да држава ништа не уради по питању обештећења, отворио би се пут небројеним судским поступцима, што би свакако у будућности представљало још већи трошак за буџет Србије – каже Секулић.
У Влади понављају да ће све бити према плану, јер су буџетом за ову годину предвиђене две милијарде динара за обештећење, како кажу, власника или наследника чија је имовина одузета после Другог светског рата.
Наставак можете прочитати у броју 3105.