Живот са дијагнозом лупуса
РЕТКЕ БОЛЕСТИ

Поводом светског дана системског еритемског лупуса, председница Удружења оболелих од реуматских болести Србије (УОРС), прим. др Мирјана Лапчевић, организовала је конференцију у Прес центру УНС-а, на којој су говорили представници Министарства здравља, РФЗО-а, произвођача лекова,  специјалисти и лекари који живе са том болешћу.

Прим. др Лапчевић је напоменула да Удружење оболелих од реуматских болести обухвата и оболеле од лупуса, болести која поред захваћености зглобова и мишића, а најчешће коже, хематопоезног ткива (органи и ткива који учествују у стварању крвних ћелија) захвата и друге органе попут централног нервног система, мозга, бубрега, плућа и гастроинтестиналног тракта, због чега је у дијагностици и лечењу неопходан мултидисциплинаран приступ.

„Удружење је спремно да оболелима пружи све потребне информације и помоћ кроз подружнице које су распоређене у целој земљи у дистрибуцији биолошке терапије која је први пут код нас регистрована крајем прошле године“, рекла је др Лапчевић.

Др Јелена Јанковић, помоћница министра здравља Сектор за јавно здравље и програмску здравствену заштиту, рекла је да та мултисистемска болест знатно чешће погађа особе женског пола од 16 до 55 године и то у репродуктивном периоду. „Важно је да на време препознамо болест и да дијагностика буде доступна свима, а поред клиничке и лабораторијске потребна је и имунолошка дијагностика, праћење пацијената, као и нови лекови и имунолошка терапија.  Циљ је да пацијент уђе у ремисију и да се смањи активност болести, а како лупус припада ретким болестима, радимо и одређене подзаконске акте који ће регулисати различите области и протоколе.“

Др Јанковић је напоменула да ће примена биолошких лекова бити доступна пацијентима који имају индикације за примену ових лекова због чега је значајан рад на регистру ретких болести за увођење биолошке терапије од стране РФЗО. „Рано откривање и дијагноза, редован скрининг захваћености органа и правовремени почетак лечења у циљу ремисије или ниске активности болести доводе до побољшање тока болести“, закључила је др Јанковић.

 

 

Пише Наташа Ускоковић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању