Хронично запаљенско реуматско обољење, које спада у групу системских болести везивног ткива, пре свега захвата зглобове али неретко и унутрашње органе, нервни систем и кожу. Запаљенски процес почиње у Синовијалној мембрани која облаже унутрашњост зглоба, обезбеђује исхрану зглобне хрскавице и стварање зглобне течности. Запаљење доводи до пропадања зглобне хрскавице и костију, као и осталих структура, а манифестује се боловима, укоченошћу, деформацијама и поремећајем функције захваћених зглобова, а временом може да доведе и до инвалидитета.
Удружења оболелих од реуматских болести републике Србије (ОРС) је поводом обележавања Светског дана борбе против реуматског артритиса, организовало конференцију за новинаре под називом „Оствари своје снове“ на челу са прим. др Мирјаном Лапчевић, председницом ОРС-а. Скупу су присуствовали и mg. ph. Весна Вуковић, РФЗО, др Бојан Тркуља, директор Удружења ИНОВИА, проф. др Горица Ристић, реуматолог ВМА и председница УреС-а, проф. др Милан Петронијевић, начелник Клинике за реуматологију ВМА, председник радне групе за РА при УреС-у, проф. Мирјана Шефик Букилица, помоћник директора Института за реуматологију у Београду, М.С. Марија Шегрт, главна сестра Института за реуматологију у Београду и председница Удружења медицинских сестара/техничара и физиотерапеута у реуматологији Србије, и Рада Михајловић, председница Удружења родитеља деце оболеле од реуматизма.
На почетку је др Мирјана Лапчевић, на основу дугогодишњег искуства са реуматоидним артритисом, говорила и о томе како болест утиче на све аспекте живота као што су лични раст, професионална оријентација, одсуствовања са посла у форми боловања, заснивање породице и старење.
– Без обзира у ком животном добу се јави болест, треба знати да у свакој фази живота ми имамо своје снове, а ја сам у својој 42. години, када сам се разболела, мислила да су ми се сви снови срушили. Имала сам среће да ми је дијагноза брзо постављена тако да сам одмах почела са терапијом коју ми је препоручила моја професорка. Разумевање између пацијента и лекара је важно да би се пацијент придржавао терапије јер је реуматоидни артритис најразорнији у почетку болести. Зато је потребно да се што пре стави под контролу.
Затим је проф. др Горица Ристић, председница реуматолога Србије истакла сарадњу са удружењем пацијената и подсетила да је много тога урађено што се тиче дијагностике и терапије оболелих од реуматских болести.
– Кренули смо са тзв. биолошком, циљаном терапијом за пацијенте са реуматоидним артристисом још 2008. На почетку су деца имала приоритет, а касније и пацијенти са псоријазним артритисом. Данас имамо преко 5000 пацијената на овој терпији, а највећи број од око 54 одсто су пацијенти са реуматоидним артристисом који је најзаступљенији. Он нажалост може да доведе до великог степена инвалидитета, и касније државу може много више да кошта од иновативне терапије.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању