Подводни град греха
РИМСКА АТЛАНТИДА

Простирући се на подручју три пута већем од Помпеја, на петнаест километара од Напуља, некада блистави град Баја је сто година пре нове ере, сматран најпознатијим одмаралиштем древног света. Међутим, Баја је сада највеће подводно археолошко налазиште на планети, али овај симбол лепоте и греха полако тоне испод површине мора. Механичко и биолошко деловање воде временом угрожава ово место светске баштине, а сада стручни тим научника и техничара ради даноноћно на заштити потопљених остатака.

Смештена у центру залива Поцуоли, Баја је са једне стране окружена луком Путеоли (древни град Поцуоли), а са друге стране луком Мисено. Обе ове луке имале су огроман значај у време античког Римског царства. Једна је била нервни центар римске трговине која је могла да прими преко хиљаду бродова годишње и имала је задатак да снабдева престоницу храном и драгоценим реткостима са егзотичног истока, док је у другој била распоређена царска флота да брани престоницу и центар империје.

У Баји су подизане раскошне зграде, монументалне бање и јавне куће које су посећивали богати туристи. То место је било за антички свет оно што је Лас Вегас за данашњи. Није случајно што су цареви попут Јулија Цезара, Нерона, Марка Аурелија и Хадријана овде градили своје виле да би се склонили од ужурбаног живота двомилионског Рима. Октавијан Август је купио пола града за себе. Хадријан је ту и сахрањен, а према легендама ту почива и кормилар Одисејевог брода – један од споредних јунака Хомеровог епа „Одисеја“ по коме је град и добио име. Стога није ни чудо да је први амфитеатар изграђен баш у Поцуолију, много пре најпознатијег Колосеума у Риму. Град су у античко доба називали „одмаралиште порока“. Један филозоф оног доба написао је да „Бају треба избегавати“ и да је тамо видео „људе који пијани лутају плажама“.

Бивши шеф одељења за археологију италијанског министарства за културно наслеђе Стефано де Каро приметио је да је Помпеја данас славна зато што је одлично очувана, а не зато што су ту живели сенатори. „Сенатори и цареви су били у Баји“, објашњава Де Каро.

Али, толико раскоши на сто шездесет хектара није могло да спречи природу да учини своје. Цела област Флегрејских поља, области у близини града Напуља, заправо представља чеп супер-вулкана, тренутно једног од најопаснијих на свету. Сасатављен је из низа кратера и подводних вулкана. Баја је уживала у топлим хидротермалним водама не знајући да ће та благодат постати узрок њеног спорог нестанка под морским покривачем.

Исти вулкани довели су до брзе смрти града Помпеја, као и лаганог умирања и одласка у заборав Баје. Због таквог састава тла и подложности земљотресима, читава та регија већ две хиљаде година полако клизи све дубље у море. Тај природни феномен назива се брадисеизам – подизање или спуштање нивоа тла за неколико метара у периоду од два миленијума. За људски век то је можда споро, али у геолошким размерама то је изузетно брзо. Пребрзо.

Град је релативно луксузно живео и када је почео да тоне. То се дешавало у две фазе. Најпре мањи део између трећег и петог века, а потом много више и до осмог века сви нижи делови града већ су били под морем. У то време на подручје града већ су били стигли Сарацени, племе које је са истока дошло у оквиру велике сеобе народа. Град је све више пропадао, као и његове прелепе, лековите термалне бање да би потпуно био напуштен почетком 16. века, после епидемије маларије. Тада је цела Баја већ била између пет до осам метара испод површине мора.

Данас су потопљени остаци древних градова Баја, Поцуоли и Мисено заштићени стварањем археолошког парка који је одредиште нове врсте подводног туризма. Међутим, кретање мора и даље оштећује ово место, а група научника и техничара се окупила да заштити потопљене остатке.

Стручњаци Централног института за рестаурацију Италије користе нове технике и хидрауличке малтере који су испробани и тестирани у њиховим лабораторијама. Током ове фазе рестаурације, биолози прикупљају узорке са морског дна да би разумели како да успоре пропадање остатака античке цивилизације. Архитекте и археолози мапирају и истражују локалитет који још није открио све своје тајне и чуда скривене на морском дну.

До сада је само тридесет посто ископано, очишћено и постављено у локалном Археолошком музеју на копну, док се под водом налазе њихове копије. Упркос протоку времена и условима, неки мозаици су, рецимо, савршено очувани, у својој пуној боји и сјају. Веома су добро очуване богаташке виле, скулптуре, улице, продавнице, храмови, јавна купатила, базени на отвореном… Туристи данас ову „римску Атлантиду“ посећују бродовима са стакленим дном па могу да уживају у погледу на град стар више од две хиљаде година. Наравно, могуће је и роњење, али и само гњурање јер поједина здања налазе се тек пет метара испод површине воде.

Изузетан и марљив рад рестауратора забележен је у документарној емисији која реконструише живот, историју и тајне потопљеног града Бајеи лука Поцуоли и Мисен који су некада били луксузни део Римског царства. „Баја – Римска Атлантида“ биће емитована у петак 20. маја у 21 час на каналу „Вајасат Хистори“.

Приредио С. Јокановић