Осам деценија је протекло од када су у бездушном бомбардовању Београда 1941. Немци срушили Народну библиотеку Србије на Косанчићевом венцу. Ти исти Немци сада ће да финансирају уређење овог простора. Према плану, на месту где је уништен храм књига треба да никне Меморијални парк. У овој години треба да се заврше сви папиролошки послови, а радови ће кренути већ почетком наредне.
Иако се у медијима ових дана појавила информација да је 2017. године одлучено да се на овом месту не гради неки нови објекат, него да се сачувају остаци старе зграде, идеје и пројекти, планови су заправо рађени много раније. Још у време када су на овом месту археолози истраживали, седамдесетих година минулог века.
Постављали су ових дана, када се информација о Меморијалном парку појавила у јавности, житељи Србије и питање зашто се тако дуго чекало да се било шта учини са овим руглом на Косанчићевом венцу. Јер, деценијама је то била права депонија. У јаму обраслу шибљем и неограђену, станари околних зграда „ослобађали” су се старих фрижидера, шпорета, аутомобилских гума, делова намештаја. Било је то легло пацова и гмизаваца.
Као одговор зашто се ништа није градило, а пошто надлежни нису давали објашњење, могло је да се чује много тога. Од нагађања да није добро да Немце подсећамо на злочине које су починили, што се уосталом говори и за Старо сајмиште, преко приче да се локација чува за некога, па све до становишта да ништа не може да се ради јер нису раздвојене надлежности. Шта којој установи припада, чиме ко ту газдује, па самим тим и ко одлучује шта ће овде и како да се ради. А разних је предлога било. Па и да се једна нова, али не народна, библиотека сазида.
Опште је познато да је језгро цивилног дела римског Сингидунума било на почетку Кнез Михаилове, па се ширило даље, супротно од Калемегдана где се налазило војно утврђење. Простор на Косанчићевом венцу био је резервисан за богатије грађане, па су ту угледни житељи Сингидунума имали виле са вртовима, фонтанама и погледом на Саву. Управо из тог разлога археолози су истражили и простор на Косанчићевом венцу, односно место где су у бомбардовању срушене три зграде, од којих је једна Народна библиотека. Шта се испод темеља те две зграде и старе библиотеке налазило и како би и да ли то требало сачувати? Ево делова тог извештаја из 1981. године који је потписала Гордана Цветковић Томашевић.
„На Косанчићевом венцу бр. 12 била je Народна библиотека, изгорела априла 1941, a y броју 14 и 16 две друге зграде, стамбене. Године 1976, пошто смо ископали остатке библиотеке, начинили смо и две мање археолошке, сонде, a 1978, осам већих сонди. Овде ће бити реч само о неким резултатима археолошких сондирања.
У шест од ових осам сонди дошли смо до подова римских грађевина, y једној, слој млађе, можда словенске куће. Један слој чине фрагменти римске кровне опеке, испод je римски под, односно малтерна подлога за ступчиће хипокауста. Мада римског материјала има и y горњим слојевима, a
турског и аустријског y доњим, што je знак да je ту много и не тако давно прекопавано, рекло би ce ипак да доња четири слоја (од слоја црне земље почев) припадају римском насељу, да горњи слој, који чини жута земља припада турском и аустријском, a слој мрке земље између њих, можда, средњовековном насељу.
Око метар и двадесет изнад римских подова y претходне три сонде, откривен je део римског пода од опека, и то опет део са средине просторије. На овом делу пода, пет je редова од по пет опека. Да ли овај под стоји на хипокаусту, нисмо утврдили, јер нисмо хтели да га проваљујемо, a за проширење сонде није било средстава. Одговор на то питање пружиће даља ископавања.
Ископано je доста римске кровне, зидне и подне опеке, као и оне од ступчића хипокауста, многе са жигом легије IV Флавије Феликс, затим неколико калемастих цеви, можда пећњака, y сваком случају припадају уређају за грејање хипокаустом. Ископано је и много фрагмената римске керамике, обичне и тера сигилате, неки од њих и са пластичним украсом, као и познијег керамичког материјала, од кога смо издвојили два фрагмента…
…Положај Косанчићевог венца: на стени, окомитој и 30 метара високој, изузетан je y пределу вароши. Такав видик са неприступачног места давао je предности и y рату и y миру ономе ко га je држао. Зато овај локалитет треба уврстити међу најзначајније на целом налазишту, као што су они на главним улицама – карду и декуманусу, форуму и градским капијама.
Сем угрожености и значаја, и могућност коришћења откривених споменика налаже да ce овај локалитет потпуно ископа и сви споменици открију како би могли да ce укључе y предстојеће уређење Косанчићевог венца као културно историјског језгра Београда, заједно са већ ископаним меморијалним спомеником за изгорелу библиотеку на површини локалитета”.
Пише Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању