Приликом отварања изложбе у Паризу, у палати Лувр, у првој сали је била изложена збирка мојих фотографија, које су говориле о напорима, јунаштву и патњама српске војске у ратовима, а нарочито у Албанији. Изложбу је посетио и предсеник Француске Републике. Исто се поновило и у Лондону, где је енглески краљ са породицом присуствовао отварању изложбе, а изложбу је отворио лорд Дерби. Краљ са породицом је ушао у српску секцију у поздравио ме. То је за мене био велики догађај и признање мог рада. Након изложбе у „Викторија и Алберт“ музеју у Лондону, моја поставка се сели у галерију „Графтон“, посећују је грађани широм унутрашњости Енглеске, а онда бродом долази и до Сједињених Америчких Држава.“ вако је 1916. године говорио Риста Марјановић, један од највећих српских фотографа, велики сведок Великог рата и један од првих фото-репортера овог дела Европе. Почетком те године, према одлуци Српске Врховне команде, Риста Марјановић одлази у Париз са задатком да преко својих фотографија прикаже свету херојску борбу српске војске и страдање српског народа.
Страшни злочини окупатора над недужним становништвом нису поколебали решеност Срба да иду до краја усвојој праведној борби. Драматичностфотографија Ристе Марјановића побудила је велико интересовање публикеу Паризу. Велики успех и признањењегове ратне фотографије доживеле суна савезничкој изложби у Лувру.ођен je у Шапцу 1885. године. У Београд је дошао као голобради младићи уписао се у Сликарску школу. МладогШапчанина је, међутим, више занимало да борави у атељеу познатог дворског фотографа Милана Јовановића.Његов авантуристички дух и жеђ зановим знањем води га у Беч па у Берлин, а након годину дана скрасио се уПаризу, где се као фотограф запослио упредузећу ,,Роле компани”. У то време,кад се фотоепортажа брзо развијала, Риста није губио време. Постао јечлан, а убрзо и уредник за илустрацијечасописа ,,Њу Јорк Хералд”, издање заЕвропу, чије је седиште било у Паризу.ило је то време када је Риста живеосвоје дечачке снове започете поднебом мачванске равнице. Скоро свеважне догађаје у Паризу обележио јесвојим фотоапаратом.На позив Драгутина ДимитријевићаАписа, шефа обавештајног одељењаВрховне команде српске војске, 1912.године враћа се у Србију. Својим четворогодишњим искуством и неопходномопремом Риста се придружује борби законачно ослобођење од Турака. Његовефотографије чувају од заборава ратнепризоре, почев од мобилизације, првогартиљеријског бомбардовања код Ристовца, ослобађање појединихрадова,до заробљених турских војника. О Балканским ратовима Риста Марјановић јеговорио: „Ја сам се врло брзо нашао нафронту, и за време Кумановске биткенаправио сам бројне снимке, снимао сам даљи ток операције, заузећеСкопља, Велеса, Прилепа, посебно битку на Бакарном гумну, коначно великубитку за Битољ“. У свим тим биткама јасам учествовао са својим фотоапаратом и направио велики број снимака. УТурски рат сам дошао са апаратом „ернеман“ 9 х12 и објективом „цајс“ и јошједним апаратом који је био занатскиручно направљен у Паризу.Иако његове фотографије непосредно са бојишта објављују сви познатиевропски листови тог времена, каои илустрације уз новинске извештајесвојих дописника, он већину својихфотографија објављује по повратку уПариз на страницама свог „Њу ЈоркХералда”. Његове фотографије биле сунеприкосновени сведоци оних данаи догађаја који су запалили Балкан, адобрим делом Европи донели новеневоље и главобоље.ест о почетку Првог светског ратазатиче га на коњским тркама на којимаје био и председник Француске републике Рејмон Поенкаре. О том догађајуРиста Марјановић у једном своминтервјуу говори: „У једном тренуткудотрчао је мој колега и уплашено мепитао да ли знам шта се догодило.Испричао ми је да је Гаврило Принципубио престолонаследника Фердинанда. У том тренутку публика се узнемирила, а фијакер са председникомРепублике напустио је тркалиште ивратио се у Јелисејску палату. Ја самубрзо напустио Париз и вратио се уСрбију која је поново била у рату.“Као дописни фотограф „Њу ЈоркХералда”, 13. августа 1914. године РистаМарјановић добија дозволу српске Врховне команде на основу које постајезванични ратни фоторепортер српскевојске и бива распоређен у штаб Трећеармије, а од марта 1915. године ради упресироу Врховне команде.
Наставак прочитајте у броју 3116.