Средином прошлог века надалеко чувене певачице и плесачице из Немачке, близнакиње Елен и Алис Кеслер, познате као Сестре Кеслер преминуле су у 90. години у Гринвалду близу Минхена.
У извештају који је пренео ДПА помиње се да је спроведена и полицијска истрага поводом смрти близнакиња. Минхенска полиција је потврдила операцију у Гринвалду, без давања било каквих детаља о позадини. Једино није било назнака о умешаности треће особе.
Алис и Елен Кеслер биле су међу најуспешнијим немачким забављачима. Идентичне близнакиње су наступале на сцени више од 60 година, са Френком Синатром, Фредом Астером и Харијем Белафонтеом, између осталих. Сестре су биле посебно популарне у САД, Француској и Италији. У 80. години, још увек су биле на сцени у мјузиклу Уда Јиргенса „Ich war noch niemals in New York“.
Захваљујући оцу који их је обучавао, научиле су да плешу још као девојчице. Убрзо су се придружиле дечјем балету у Лајпцишкој опери и примљене су у школу оперског плеса. Године 1952, са 16 година, побегле су на Запад и дошле у Диселдорф. Да би биле независне и финансијски самосталне, играле су у кабаретском позоришту. Ту их је 1955. запазио директор париског „Лида“ и ангажовао за чувену варијете представу на Јелисејским пољима – и њихова међународна каријера је кренула узлазном путањом.
Представљале су Западну Немачку на Песми Евровизије 1959. године, завршивши на 8. месту са песмом „Heute Abend wollen wir tanzen geh’n“ (Вечерас желимо да идемо на плес).
Преселиле су се у Италију 1960. и постепено су имале све озбиљније наступе. Са 40 година, плавокосе и дугоноге близнакиње су пристале да позирају на насловној страни италијанског издања „Плејбоја“. То издање је постало најбрже продавани италијански „Плејбој“ до тада, за три сата плануо је цео тираж.
Вратиле су се у Немачку 1986. године и живеле су у минхенском предграђу Гринвалд. Добилие су две награде од немачке и италијанске владе за промоцију немачко-италијанске сарадње кроз свој рад у шоу-бизнису.
Њихови животи су били испреплетени изван саме заједничке каријере. Живеле су у „два спојена стана са огледалима“, рекле су сестре прошле године за италијански „Коријере дела Сера“, и састајале би се сваког дана у подне на ручку.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању