Стицајем околности, престолонаследник Александар је рођен у егзилу када су послератне комунистичке власти протерале све (осим једног) припаднике српске краљевске породице Карађорђевић и забраниле им улазак у земљу. Тако је мали принц наследник Александар, дете љубави краља Петра Другог и краљице Александре рођен у Лондону 17. јула 1945. године. Две године касније, сви Карађорђевићи (осим једног) проглашени су за државне непријатеље, па и двогодишњи Александар.
Опет стицајем околности, данас престолонаследник, принц Александар није могао да обележи свој рођендан у домовини јер се већ неколико месеци налази у иностранству као подршка својој супрузи принцези Катарини која има терапије након оперисаног тумора панкреаса. Ипак, све време они су мислима и делима уз грађане Србије, како на догађајима које организују наша држава и дијаспора у северној Америци, тако и у Србији захваљујући добротворним акцијама и донацијама принцезе Катарине и њених сарадника.
– Године су само број, тако да не придајем много пажње бројању рођендана – написао је престолонаследник у поруци коју је објавио овим поводом. – Али, у ових осам деценија које су прошле, видео сам много тога. И приметио сам колико нејединство узрокује проблеме и невоље, како може уништити народ и његову будућност. Зато је моја рођенданска жеља да народ Србије буде сложан, уједињен и фокусиран на заједничке вредности, уместо на наше разлике и оно што нас дели. Будућност се може градити само на слози, међусобном поштовању и заједничким напорима. Наши преци су нас томе научили. Морамо бити достојни настављачи њиховог рада и наслеђа.
Животна прича престолонаследника Александра представља подсетник на сталну и предану службу народу и отаџбини, без обзира на то колико су тешке и велике препреке и изазови били постављени на том путу. Део овог завештања документован је кратким биографским филмом под називом „Стазама краљевског наслеђа“ који је на дан рођендана приказан на Јутуб каналу дома Карађорђевића.
Поводом 80. рођендана престолонаследника Александра, у дворској цркви Светог Андреја Првозваног одржан је молебан за здравље и благостање слављеника. Домаћин је био принц наследник Филип, који је иницирао ово молитвено окупљање у част свог оца и као признање његовој преданој служби нашем народу и отаџбини.
Службу је предводио епископ топлички Петар, викарни епископ патријарха Порфирија, уз саслужење дворског свештеника оца Михаила Рапајића и протођакона Стевана Рапајића, а присуствовали су и чланови породице принца Филипа, супруга Даница, син Стефан и ћерка Марија, затим Филипов брат принц Александар, као и чланови саветодавних тела Двора.
– Сада, када мој отац, престолонаследник Александар, пуни осамдесет година, осећам дубоку дужност да одам признање човеку чији је живот уједно сведочанство историје, моралне постојаности и тихе жртве у име части, отаџбине и предака – рекао је принц наследник Филип. – Мој отац није само чувар породичне историје. Он је мост између прошлости и будућности. Он је симбол вредности које надживљују режиме: части, стрпљења, мира, служења и наде. У времену када су многи тражили шта ће добити од Србије, он је безусловно давао себе Србији. И наставља да даје. Данас, када гледам свог оца, гледам у огледало постојаности. У пример како се држава воли без мржње. Како се служење људима мери ћутањем, радом, непрекидним инсистирањем на култури сећања и поштовању. Он није само чувар круне. Он је чувар вредности. На његов осамдесети рођендан, као син, поносан сам. Као грађанин, захвалан. А као човек, дубоко дирнут што је у једном времену када се идеали руше, он био стена која није попустила.
Пише С. Јокановић