Док житељка овог невеликог града у Словенији није постала прва дама Амарике, прва три места по заинтересованости гостију припадала су старом дворцу, и фирмама „Лисца“ и „Копитарна“. Онда је Меланија Кнавс са двадесет година отишла у свет, па се касније ова манекенка и дизајнерка накита удала за бизнисмена Трампа и тада је у Севници Меланија и њена родна кућа избила на прво место интересовања туриста.
Суграђани су је хвалили, радо показивали родитељски дом, слаткише у посластичарници по њој назвали, неку врсту споменика јој подигли. Туристи навалили, порастао број ноћења, па је у једном тренутку отворен и дуго закатанчен једини хотел у овом месту које броји око пет хиљада житеља.
Затим Доналд Трамп губи изборе, а Меланија статус прве даме, потом и прво место по туристичкој знатижељи у својој Севници. Но, на свом месту не остају ни модна бренда. „Копитарна“ сели продавницу и изложбени простор недалеко од фабрике, а исто је недавно учинила и „Лисца“. Уселила се у нови простор, тачно преко пута старог. И сви су нешто учинили са собом, мењали се, само је симбол града, стара тврђава, тамо где је увек и била. Стабилна, без намере да било шта мења. Вековима је ту, што би се селила или било шта мењала. А ово и јесте мала прича о њој, о старом прелепом здању које доминира панорамским брежуљком изнад реке Саве.
Из центра Севнице пут води ка старом језгру, па се ту, усред зграда које столећа памте, скрене са главног пута и узбрдо убрзо стиже до дворца. У подножју је лепо уређен паркинг, а стаза лево води ка платоу на којем је здање. И чим се крочи на каменом поплочани део, преко невеликог каменог зида пуца поглед на старо језгро са црквом посвећеном Светом Николи, реку Саву и брежуљке у даљини. Истраживачи кажу да је на овом месту вероватно постојао дворац још у првој половини 12. столећа, а да се у писаним изворима први пут помиње 1309. године као „castellum Liechtenwalde“. У другој половини 16. века, тачније 1573. године када је букнула хрватско-словеначка побуна, позната као Сељачка буна, дворац у Севници је био један од малобројних који је неким чудом избегао страшну судбину. Током двадесет дана, док буна није угушена, незадовољни кметови палили су дворце властеле.
По спољашности се лако препознају стилови градње. Посетиоци се диве бароку и ренесанси, диве се скулптурама, као и читавом уређеном простору около. На падини ка Сави ових дана почеле су да пупе орезане гране старих засада лозе, надалеко чувене модре франкиње, једне од најстаријих сачуваних врста у Европи.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању