MESTO GDE SE PREDSEDNIK VAKCINISAO
Rudna Glava – kolevka svetske metalurgije

Malo, simpatično mesto Rudna Glava ostaće upamćeno po tome što se tu, u vreme velike svetske epidemije, vakcinisao predsednik države. Zašto je Aleksandar Vučić, odnosno njegov protokol, odabrao baš ovo selo u opštini Majdanpek za mesto vakcinacije, verovatno će ostati tajna. Ali nije tajna da to malo mesto nije prvi put u žiži interesovanja javnosti, kao što je u nekoliko dana i na sam dan vakcinacije bilo. Svet za njega zna. Ako ne svi, a ono naučni krugovi svakako.

Nije šala kada jedan “Amerikan sajens” čitavih deset strana posveti nekoj temi. A baš tako je bilo sa Rudnom Glavom. Ta vest, koja je obišla svet, dobila je čitavih pet novinskih listova. A sve je krenulo još 1968. godine kada se arheolog, dr Borislav Jovanović oglasio i svetu saopštio da je kod mesta Rudna Glava čovek prvi put, pre sedam milenijuma, iskopao i počeo da topi rudu. Bio je to pravi šok, jer je ovaj rudnik pomerio čitavu teoriju o tome kada je i gde čovek počeo da se bavi metalurgijom.

I posle toga svetska stručna javnost i mediji krenuli su u potragu za pričom. Odnosno u potragu za selom koje je u svetskoj nauci ispomeralo datume i mesta. Bi-Bi-Si je tražio dozvolu za dolazak u Jugoslaviju i snimanje lokaliteta. Sa urednim papirima stigli su, snimili i objavili. Tako je Rudna Glava prvi put osvojila svet. Onda su dolazili i drugi. Kao što su i ovih dana. Samo sada drugim povodom.

Neveliko je ovo mesto. Ima nešto više od dve hiljade stanovnika. Žive u slozi odvajkada, Srbi i Vlasi. Izmešale se kulture, izmešale porodice, svako čuva i neguje svoje običaje, a jedni od drugih “pozajmili” ono što im odgovara.

Iz centra sela, uzbrdo, uzan put vodi ka lokalitetu. Zapravo rudniku. Iako put vodi do zaravni, nije lako naći ostatke iskopa. Sakrilo ih je rastinje. A onda, kada se prevali nekoliko stotina metara preko polja stiže se do kamene udoline.

Na krater to liči. Dobro mora da se izabere mesto za silazak, ko želi dole. Strme su i klizave kamene strane. Ko siđe može da vidi otvore i ostatke drvene konstrukcije kojom su svojevremeno istraživači silazili u jamu. I, ako se informisao pre polaska, namernik onda može, sedeći iznad jame, da se priseti šta je ovde sve bilo, i šta su stručnjaci našli.

Reč je o arheološkom nalazištu na kojem su prva iskopavanja obavljena polovinom sedamdesetih godina prošlog veka. Obavljana su, sa pauzama i kasnije. I lokalitet nije samo ovaj rudnik. On se prostire sa obe strane Šaške reke koja teče uz put koji ovo mesto spaja sa Majdanpekom. Stručnjaci bi rekli da je ovo nalazište primer najstarije poznate tehnologije bakra koji je ovde vađen i topljen pet hiljada godina pre Hrista. A da je reč o bakarnoj rudi svedoči zelena boja stena koje nadvisuju teren.

 

Piše O. Radulović

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju