Мало, симпатично место Рудна Глава остаће упамћено по томе што се ту, у време велике светске епидемије, вакцинисао председник државе. Зашто је Александар Вучић, односно његов протокол, одабрао баш ово село у општини Мајданпек за место вакцинације, вероватно ће остати тајна. Али није тајна да то мало место није први пут у жижи интересовања јавности, као што је у неколико дана и на сам дан вакцинације било. Свет за њега зна. Ако не сви, а оно научни кругови свакако.
Није шала када један “Американ сајенс” читавих десет страна посвети некој теми. А баш тако је било са Рудном Главом. Та вест, која је обишла свет, добила је читавих пет новинских листова. А све је кренуло још 1968. године када се археолог, др Борислав Јовановић огласио и свету саопштио да је код места Рудна Глава човек први пут, пре седам миленијума, ископао и почео да топи руду. Био је то прави шок, јер је овај рудник померио читаву теорију о томе када је и где човек почео да се бави металургијом.
И после тога светска стручна јавност и медији кренули су у потрагу за причом. Односно у потрагу за селом које је у светској науци испомерало датуме и места. Би-Би-Си је тражио дозволу за долазак у Југославију и снимање локалитета. Са уредним папирима стигли су, снимили и објавили. Тако је Рудна Глава први пут освојила свет. Онда су долазили и други. Као што су и ових дана. Само сада другим поводом.
Невелико је ово место. Има нешто више од две хиљаде становника. Живе у слози одвајкада, Срби и Власи. Измешале се културе, измешале породице, свако чува и негује своје обичаје, а једни од других “позајмили” оно што им одговара.
Из центра села, узбрдо, узан пут води ка локалитету. Заправо руднику. Иако пут води до заравни, није лако наћи остатке ископа. Сакрило их је растиње. А онда, када се превали неколико стотина метара преко поља стиже се до камене удолине.
На кратер то личи. Добро мора да се изабере место за силазак, ко жели доле. Стрме су и клизаве камене стране. Ко сиђе може да види отворе и остатке дрвене конструкције којом су својевремено истраживачи силазили у јаму. И, ако се информисао пре поласка, намерник онда може, седећи изнад јаме, да се присети шта је овде све било, и шта су стручњаци нашли.
Реч је о археолошком налазишту на којем су прва ископавања обављена половином седамдесетих година прошлог века. Обављана су, са паузама и касније. И локалитет није само овај рудник. Он се простире са обе стране Шашке реке која тече уз пут који ово место спаја са Мајданпеком. Стручњаци би рекли да је ово налазиште пример најстарије познате технологије бакра који је овде вађен и топљен пет хиљада година пре Христа. А да је реч о бакарној руди сведочи зелена боја стена које надвисују терен.
Пише О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању