SUSRET BAJDENA I PUTINA
Rukovanje bez ručka

Idealni uslovi su bili tu: raskoš i tišina.

Sreli su se prvi put kao predsednici država na neutralnom terenu, u Ženevi, Švajcarska. Mesto susreta: raskošna vila „La Granž“, iz 18. veka, s vrtom od trideset hektara i prekrasnim pogledom na Ženevsko jezero. Mesto direktnih razgovora, uz prisustvo ministara spoljnih poslova dve države: biblioteka u kojoj se čuvaju stare knjige na – kineskom, francuskom, persijskom i turskom jeziku. Među hiljadama knjiga je i ona Šarla Piktea de Rošemona, diplomate koji je pripremio švajcarsku deklaraciju o trajnoj neutralnosti.

Švajcarci su se pobrinuli da u širokom krugu oko vile, uključujući i Ženevsko jezero, ni muva ne može da preleti, a kamoli čamci da plove ili da se građanin nađe na ulici. Da sve bude sterilno pobrinulo se oko četiri hiljade policajaca i vojnika. Park oko vile okružen je metalnom ogradom i bodljikavom žicom, a sablasno prazan most Monblan okićen zastavama Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država.

Ženeva se potrudila i da gostima ranga za koji se kaže „višeg nema“ dune vetar u leđa. Tako su gradske vlasti izdale saopštenje, u kome su podsetile da sa samit održava 35 godina posle istorijskog susreta sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova i američkog predsednika Ronalda Regana 1985, takođe u Ženevi. Bio je to prvi sastanak dve supersile posle šest godina takozvanog Novog hladnog rata, a ceo samit je prošao u iznenađujuće prijateljskom tonu. Iako nije bilo značajnijih zaključaka, bio je to prvi razgovor dvojice lidera o kontroli naoružanja i smanjenju nuklearnih kapaciteta. Ostalo je zapisano da je Regan Gorbačova nazvao „trvdoglavim boljševikom“, a ruski lider svog protivnika „dinosaurusom“.

Za sadašnjeg američkog predsednika Džoa Bajdena i ruskog Vladimira Putina moglo bi se reći da su politički „dinosaurusi“, kao i da su stari poznanici. Jer, već su se sreli 2011. kada je Bajden bio potpredsednik SAD u vreme vladavine administracije Baraka Obame. Ipak, to ih nije omelo da tri meseca uoči susreta u bajkovitoj vili „časte“ jedan drugoga. Prvi se istrčao Bajden, rekavši da veruje da je Putin  ubica i da će „platiti za svoja zlodela“ , a ruski predsednik mu nije ostao dužan  rekavši da „svoj svoga najbolje poznaje“ i da američkom predsedniku „želi zdravlje“. Putin nije ostao samo na rečima, već je odmah povukao ambasadora Rusije iz Vašingotna. Ubrzo su i SAD povukle svog ambasadora iz Moskve.

Do najnovijeg susreta je došlo na inicijativu Bajdena u trenutku, bar po tom pitanju su bili saglasni, kada su odnosi dve zemlje spali na najnižu tačku. Ipak, izostanak zajedničkog ručka ili večere, kao i zajedničke pres konferencije, ukazuje da Bajden svog evro-azijskog kolegu (Rusija se prostire na dva kontinenta) nije bio spreman da dočeka raširenih ruku, niti da mu da šansu da na zajedničkom nastupu pred novinarima bude dominantan, u čemu se ruski predsednik baš izveštio. A posebno što sa američkim predsednicima ima iskustva, jer ih je već trojicu „preturio“ preko glave: Buša, Klintona, i Trampa.

 

Piše M. Stamatović

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju