Још давне 2014. године на концерту руског рок бенда “Кипелов“, у Москви, Валериј Кипелов је први пут отпевао песму “Косово поље“. Валериј је легенда руског хард рока, први је вокалиста групе „Арија“ и оснивач групе „Кипелов“. Он је православни хришћанин, што се одразило и у његовом стваралаштву. И поред тога што га привлачи хеви метал, ипак су многе његове песме доста лиричне и подсећају на баладе.
У том стилу је компонована песма „Косово поље“, коју је Кипелов први пут извео 2014. Текст је написала култна руска рок песникиња Маргарита Пушкина. Она каже да је одавно дошла на идеју да напише песму о Косовском боју, али никако није могла да је реализује:
„Две или три године су ми се мисли врзмале по глави, бирала сам потребне речи. Импресионирала ме је слика крвавог боја 1389. године између Срба и Турака Османлија. Поред тога, желела сам да причом о далеким временима направим мост између тадашњих догађаја и бомбардовања Југославије 1999. године од стране НАТО-а, као и распарчавања те предивне земље. Светска историја је велики манипулатор који се поиграва нашом уобразиљом. Све је међусобно повезано све проистиче једно из другог…”, рекла је Пушкина.
Речи посвећене националној српској трагедији саставила је, како каже, за само петнаест минута, а инспирацију је пронашла у делима српског фолклора.
Причајући о идеји за песму „Косово поље“, Валериј Кипелов је истакао да га је дирнула тема трагедије словенског народа.
„То је у неку руку био експеримент. Код нас је, наиме, увек све обрнуто: најпре се појави музика, а затим наша песникиња Маргарита Анатолијевна Пушкина пише текст уз ту музику. Сада је најпре написан текст, и он се мени веома допао. Рекао сам да би било добро компоновати музику уз тај текст. Пушкина је била одушевљена том идејом, али је музику почела да компонује са другим аутором. Мени се резултат није много допао, па сам ја компоновао своју верзију – рекао је Кипелов.
Косово поље
Поље моје у бескрај се разлегло,
поље моје, крвљу натопљено.
Ја знам шта те сутра чека:
скрнавиће и палиће твоје храмове.
Ја те, света земљо, нећу оставити,
као звезда падалица сијаћу над тобом,
бићу сенка ветра који шуми
над разнетим срцима твојих јунака.
Косово поље, поље Косово,
поље – црних косова.
Овде се светло с тамом сукобило,
са силама жигосаним знаком ђавола.
Ту, где су за крст, за земљу нашу пали,
у пролеће црвени божури ће да процветају.
Пашћемо овде за крст, за нашу земљу
и расцветаће се опет црвени макови.
Нека се небо над пољем отвори,
нека нам оно суди како је право.
Ти ми, драга, ниси била суђеница,
буди зато другоме јунаку млада.
Косово поље, поље Косово,
поље – црних косова.
Пише Зоран Влашковић