Изградња руско‑српског храма у Бањалуци траје већ осам година, уз више пута померане рокове и стална издвајања из буџета Републике Српске (РС). Није позната коначна цена ни рок завршетка пројекта којег су ентитетске власти промовисале као „историјски за руско‑српске односе“.
На упит Радија Слободна Европа (РСЕ) о укупном износу средстава које је Влада РС уложила у пројекат, одговор није стигао. Према подацима објављеним на сајту Владе, у прве две године радова издвојено је око два милиона евра. Током 2024. одобрено је додатних пет милиона, а последњом одлуком из фебруара ове године још 2,5 милиона. Тиме се укупан износ уложених јавних средстава приближава суми од десет милиона евра. Најновије издвајање новца за наставак радова се дешава у години када РС планира да се задужи за готово милијарду евра како би исплатила раније дугове и заостала социјална давања.
Не постоје ни подаци о томе колико је у градњу уложила Српска православна црква (СПЦ), или приватни донатори, као ни Епархија бањалучка и, евентуално Русија.
На подручју Бањалуке налази се око 40 православних верских објеката, а носилац радова на Храму преображења господњег, односно Руско-српског храма или Српско-руског храма је Епархија бањалучка, уз финансијску подршку Владе Републике Српске.
Градња храма почела је 2018. године. Пројектован је као реплика манастира Чудов из московског Кремља, који је срушен након Октобарске револуције. Током представљања пројекта најављено је да ће храм бити посвећен руској царској породици Романов и цару Николају Другом, као симбол захвалности Русији за подршку српском народу током Првог светског рата.
Објекат се гради према пројекту Московског архитектонског института, а изводе га руски и домаћи мајстори. Власти су га од почетка описивале као „историјски пројекат руско‑српских односа“. Почетком 2019. храм је уврштен међу буџетске приоритете, а тада је најављен рок од 18 месеци за завршетак радова. Рок је од тада померан два пута – уочи избора 2022. и 2024. године.
Храм и пратећи културни центар граде се у ширем центру Бањалуке, недалеко од зграде Владе РС, на површини од око 6.500 квадратних метара. У културном центру планирано је изучавање руског језика и организовање програма везаних за руску културу.
Пројекат су, уз Епархију бањалучку, иницирали и представници хуманитарне организације „Императорско православно‑палестинско друштво“, на чијем челу се налази Сергеј Степашин, бивши премијер Русије и некадашњи шеф Федералне службе безбедности. Пре 12 година у центру Бањалуке постављена је биста Николају Другом Романову, баш на иницијативу „Императорско палестинско-православног друштва“. Биста бившег руског цара налази се и у близини Добоја, на северу БиХ. Откривена је 2017. у организацији Удружења српско-руског пријатељства и јединства православних народа и уз подршку Амбасаде Русије у БиХ.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању