Година прође, мир не дође
РУСКО-УКРАЈИНСКИ РАТ

Почело је 24. фебруара прошле године као руска „специјална војна операција“ чији је циљ „демилитаризација“ и „денацификација“ Украјине.

Годину дана касније „денацификацију“ не помиње ни сам Владимир Владимирович Путин (70), Украјина је милитаризованија него што је икад у својој историји била, а „специјална војна операција“ се претворила у катастрофалан рат чији крај се нико озбиљан више не усуђује да прогнозира. Катастрофалан за директне  учеснице у њему, а може бити и за друге невољно увучене у сукоб (Белорусија и Молдвија), без обзира ко себе буде сматрао „победником“ кад устане од стола пошто је потписао некакав папир о прекиду сукоба. Као и сви ратови, и овај ће се завршити за столом и нормалан човек мора да се запита: зар није могло да се седне за сто, па макар и онај Путинов, бескрајно дуг у Кремљу, пре тог кобног 24. фебруара 2022. и да се сва досадашња и будућа крвопролића и разарања избегну!

„Ако САД престану да испоручују оружје режиму у Кијеву, онда ће се рат завршити… Ако Русија заврши специјалну војну операцију без победе, тада ће Русија да престане да постоји, биће раскомадана“, написао је на свом Телеграм каналу бивши руски председник и заменик председника Савета за националну безбедност Дмитриј Медведев после посете америчког председника Џоа Бајдена Кијеву, а још док је овај био у Варшави.

Био је то осврт руског политичког јастреба на Бајденов говор који је он одржао у главном граду Пољске поводом годишњице рата. Амерички председник је говор завршио директним обраћањем руском народу. Он је рекао да САД и Европа, које Кијеву пружају оружје и финансијску помоћ, „не желе да униште или контролишу Русију“.

– Председник Путин је изабрао тај рат – додао је Бајден – Путин може да га прекине једном речју.

Тешко да и сам Бајден верује да једна Путинова реч сада може да оконча рат, али, што би наш народ рекао „врана врани очи не вади“, односно велики се на крају увек договоре. Да није тако Бајден (80) се не би ни усудио да крене пут Кијева.

Тешко и да би се Русија распала уколико би повукла трупе из четири украјинска региона које је формално присјединила Федерацији пре пет месеци, а чије освајање и фактичко успостављање контроле на терену никако да заврши.  Она је ту да остане, и у Европи и у Азији, мање или више моћна, али територијално огромна и екстремно богата природним ресурсима. Знају то и Европљани, а о Кинезима да и не говоримо. Једино ако је Медведев мислио да би, уколико де-факто не распарча Украјину, то би за Русију била пропаст. На то указује и Путиново обраћање нацији и посланицима у Федералној скупштини у којем он каже „наша историјска територија коју данас зову Украјина“. Није спомињао колики су руски људски губици на тој „историјској територији“, али је најавио оснивање посебног фонда и већу посвећеност државних служби како би се помогло породицама оних који су погинули у рату.

 

Пише Милица Стаматовић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању