С Тамаром Грујић у Деспотовцу: нови живот за жену хероја

Као тинејџерка Зорица Минић оболела је од мултипле склерозе. У једном периоду њеног живота болест ју је везала за инвалидска колица. Успела је да устане из њих и храбро се ухвати у коштац са свим недаћама које су њу и њену породицу снашле. Један телефонски позив учинио је да постане и главна јунакиња бајке која је од овог марта њена свакодневица

Зграда у којој она данас живи са мајком и сином налази се преко пута Основне школе „Деспот Стефан Високи“. Школско здање изгледа велелепно, нема сумње једно је од најмонументалнијих у Србији.– Грађена је дуго, у најгоре време, време хиперинфлације, санкција. Завршена је 1997. године. Када сам ја ишла у гимназију, радила је у двема сменама, у сваком разреду скоро четрдесет ученика. Сада, школа у коју иде и мој син ради у једној смени, а у разреду је двадесетак ђака – каже нам Зорица Минић.Једна, по пространству које обухвата, од највећих општина у Србији, дели судбину већине општина у њеном централном и источном делу: из године у годину број становника опада. У овом случају Деспотовчана и њихових потомака има више у западноевропским земљама него у самом Деспотовцу. Данас у овој поморавској општини живи око двадесет четири хиљаде ста-новника, у самом месту тек око четири хиљаде. Међу њима је и Зоричина породица.

Наставак прочитајте у броју 3137.