S Tamarom u akciji

Tim novinarke Tamare Grujić potpuno je promenio izgled Hemato-onkološkog odeljenja Pedijatrijske klinike u gradu na Lepenici, a NURDOR nabavio novu opremu. Uz to, posle pet i po decenija, klinika za lečenje najmlađih dobiće i teretni lift.

Porodica Bajrami jedna je od stotine hiljada koja je te 1999. godine morala da izbegne s Kosova. Selim i Esma Bajrami, sa četvoro male dece, spas od pogroma kosovskih Albanaca našli su u beogradskom naselju Borča. Važno im je bilo da su svi na okupu, da su deca zdrava, a oni, mladi i vredni, već će se nekako skućiti. I skućili su se, nekako. Sin i ćerka, krenuli u školu, dvoje mlađih mogli su bez straha da izađu i da se igraju u dvorištu. Blata je bilo napretek, igračaka malo, ali imali su ono što im je tada bilo najvažnije – slobodu. Imali su i nadu da će sutra biti bolje. Međutim, jedno sutra im je donelo bol koja je isplela patinu tuge oko njihove duše. Bolest, teška, zakucala je na njihova vrata. Sin im se razboleo.

Kancer. Bitka za njegov život bila je duga, iscrpljujuća, razdiruća za celu porodicu. Dvanaestogodišnji dečak nije uspeo da izmakne kandžama bole- sti čije ime i lekari izbegavaju naglas da kažu. Porodica se gušila u svojoj nesreći, zarobljena u neprestanom traženju odgovora na pitanje: „Zašto?“. U želji da im pomognu, prijatelji su kontaktirali Tamaru Grujić. Sa svojom tadašnjom ekipom koja je radila serijal „Radna akcija“, novinarka je u proleće 2011, stigla na vrata kuće porodice Bajrami. Više nego loši uslovi života, Tamaru je potresla njihova žalost za izgubljenim bratom i sinom. Čak ni u međuvremenu pristigla beba, nije uspela da im vrati staru energiju i životnu radost. – Njihova priča kroz šta su sve prošli, od suočavanja sa strašnom dijagnozom preko, za mladi organizam, preteških terapija i transplatacije koštane srži, sve do tragičnog kraja, duboko me je potresla. Nikada neću zaboraviti tu porodicu – seća se Tamara Grujić. – Kada su ljudi videli tu emisiju, za dvoje najmlađih Bajramijevih, poslali su brdo igračaka. Selim je hteo da ih zajedno odnesemo u roditeljsku kuću Udruženja roditelja dece obolelih od malignih bolesti „Zvončica“. Učinilo smo to, a ja sam sebi obećala da ću jednog dana kroz svoju emisiju pomoći deci koja se leče od malignih bolesti i njihovim roditeljima da lečenje lakše podnesu i prebrode. Nisam tada znala gde će to i kad biti, ali sam bila uverena da hoće.

Nastavak možete pročitati u broju 3095.