Комична бајка без срећног краја „Анора” проглашена је за најбољи филм на 97. додели Оскара и то је само последњи у низу тријумфа овог филма који је почео још прошлог маја на Канском фестивалу. Тамо је освојио прву награду – Златну палму. Како је рекао редитељ Шон Бејкер (54) „ово су најбоље уложених шест милиона долара у мом животу“! Наравно, јер Бејкер је победио буквално у сваком такмичарском сегменту у коме је он лично, својим рукама и мозгом, радио посао. Традиционално кубурећи са новцем за снимање филма, као и већина независних аутора, Шон је сам писао, монтирао и продуцирао филм и тако кући понео чак четири Оскара.
Последњи пут се догодило да један човек исте године освоји четири Оскара још 1954. године. Тада је то био Волт Дизни, али је разлика у томе што је свака награда у том случају била за други филм, не за један као сада.
„Анора“ је добила још један, за најбољу главну глумицу, који је узела Мајки Медисон (25) тумачећи ролу стриптизете и проститутке из наслова филма која у једном тренутку поверује у праву и вечну љубав.
– Одрасла сам у Лос Анђелесу, али Холивуд је увек деловао тако далеко од мене, па је заиста невероватно бити овде, стајати у овој соби данас – казала је Мајки.
Такође је одала почаст заједници сексуалних радника, рекавши: „Наставићу да их подржавам и будем савезник. Сви ти невероватни људи, жене са којима сам имала привилегију да се упознам из те заједнице, били су неки од најлепших тренутака целокупног овог невероватног искуства“.
Спасимо биоскопе!
„Анора“ је готово рекордер у историји доделе ових награда по томе колико је мало зарадила новца у биоскопима (свега 16 милиона долара), али гласачи америчке филмске академије су то занемарили. Готово потпуно су игнорисали велике холивудске хитове и обратили пажњу на квалитетна дела и креације без обзира на то колико су новца донели продуцентима.
У говорима након сваког добијеног Оскара Бејкер је наглашавао потребу очувања биоскопа и гледања филмова на великом платну:
– Где смо се заљубили у филмове? У биоскопу. Гледање филма у биоскопу са публиком је право искуство. Можемо да се смејемо заједно, плачемо заједно, вриштимо од страха заједно, можда седимо у потпуној тишини заједно, и у времену када свет делује јако подељено, ово је важније него икада. И тренутно, то искуство одласка у биоскоп је под претњом. Биоскопи, нарочито биоскопи у приватном власништву, тешко се боре за опстанак, а на нама је да их подржимо.
Бејкер је назвао искуство одласка у биоскоп „виталним делом наше културе“. Затим је обећао да ће наставити да прави филмове за велико платно и позвао родитеље да уведу своју децу у свет гледања филмова у биоскопу.
– Родитељи, упознајте своју децу са целовечерњим филмовима у биоскопима и ви ћете обликовати наредну генерацију љубитеља филма и филмских стваралаца. Хајде да одржимо велику традицију искуства одласка у биоскоп живом и здравом. Филмски ствараоци, наставите да правите филмове за велико платно. Нека живи независни филм!
Говор је завршио захваљујући својој мајци, чији је рођендан такође био тог дана.
Изненадни пољубац
Пре двадесет две године Едријен Броди (51) постао је намлађи глумац у историји Оскара који је ову награду добио за главну улогу у делу „Пијаниста“, о страхотама Холокауста. Тај рекорд држи и данас, али му је додао још један – најдужи временски распон између два Оскара за главну улогу! Броди је сада поново овенчан позлаћеном статуетом за тумачење лика познатог мађарског архитекте јеврејског порекла Ласла Тота који, бежећи од нацизма и Холокауста из Европе у Америку, схвата да ни тамо људи нису мање охоли, пуни предрасуда и зли. Реч је о делу „Бруталиста“ Бредлија Корбета које многи описују као ремек-дело.
– Поново сам овде да представљам дуготрајне трауме и последице рата, систематске репресије, антисемитизма, расизма и искључивости – рекао је Броди. – Молим се за здравији, срећнији и инклузивнији свет. Ако нас прошлост нечему може научити, то је да не смемо дозволити да исказана мржња остане некажњена.
Броди је био и звезда једног од најсимпатичнијих сусрета на овогодишњој свечаности. То је био тренутак када га је глумица Хали Бери заскочила Едријена на црвеном тепиху и подарила му страсни француски пољубав! Броди је био изненађен али су се сви слатко смејали Халиној „освети“. Наиме, када је 2002. она постала прва црна глумица која је икада освојила Оскара за главну улогу (и до данас је једина) добила је традиционалну обавезу да наредне године додели награду најбољем глумцу. То је био Едријен Броди који је колегиницу након што му је уручила награду чврсто загрлио и жестоко пољубио. Завршили су на насловним странама. Тада је она била изненађена. Овог пута, каже, није могла да пропусти прилику да му врати мило за драго.
Поносно дете имиграната
Нетфликсов филм „Емилија Перез”, који је имао највише номинација, отишао је кући са само две награде — за најбољу песму и најбољу споредну глумицу, коју је освојила Зое Салдања.
– Моја бака је дошла у ову земљу 1961. године. Ја сам поносно дете имигрантских родитеља, са сновима, достојанством и вредним рукама – рекла је Салдања. – И ја сам прва Американка доминиканског порекла која добија Оскара, али знам да нећу бити последња. Надам се да би чињеницом да добијам награду за улогу у којој певам и говорим на шпанском моја бака била одушевљена да је ту.
Најбољу мушку епизодну улогу остварио је сјајни Киран Калкин (42) кога памтимо из серије „Наследници“. Са наградом у рукама, за ролу у филму „Истински бол“, Киран Калкин је објаснио зашто ће сада морати да купи већи породични аутомобил: када је пре две године освојио „Еми“ награду за „Наследнике“, Киран се захвалио супрузи што му је подарила двоје дивне деце и замолио је за још толико.
– Тада ми је рекла „можда, ако освојиш још неку награду“. Није мислила да ћу победити. Али, не брини, нећу те притискати зато што те волим. Ипак, да кренемо ми са том децом? Шта кажеш?
Госпођа Калкин (Џез Чертон) смешкала се из публике.
Бразилски филм Валтера Салеша „Још сам овде“ победио је у комнкуренцији најбољег међународног дела иако су многи сматрали да ће ту сигурни победник бити „Емилија Перез“. Ипак, изгледа да је скандал изазван увредљивим твитовима Карле Софије Гаскон, главне глумице из „Емилије Перез“, угрозио шансе филма. Твитови су стари више година, али неки медији су их сада ископали и уочи доделе награда понудили јавности. Односе се на запажања глумице о исламу у Шпанији, религијама уопште и расизму у Америци, а који нису у складу са политичком коректношћу.
Постоји други начин
Водитељ церемоније Конан О Брајан се добро придржавао упутстава продуцента доделе награде и мање се бавио политиком, а више песмом, игром и духовитим опаскама на рачун победника и губитника. И одавањем почасти калифорнијским ватрогасцима за оно што су учинили током недавних катастрофалних пожара у близини Холивуда.
– Да, многи људи које вечерас славимо нису славни, нису ни богати, али су посвећени занату који у правим тренуцима може да нас све приближи и уједини – изјавио је О Брајан, поред осталог.
Можете колико хоћете да планирате аполитичну доделу награда, али прави добитници награда су они који одлучују шта ће рећи. Четворочлани палестинско-израелски тим који стоји иза победничког документарца „Нема друге земље“, а који још нема америчког дистрибутера, искористио је своје време за микрофоном да пошаље поруку мира, истичући последице израелских војних кампања у Гази и окупираној Западној Обали.
Палестински новинар Басел Адра, који је пре два месеца постао отац, рекао је на сцени да се нада да његова ћерка „неће морати да живи живот какав ја сада живим“, што укључује стални страх од рушења кућа и присилног пресељења његове заједнице. Израелски истраживачки новинар Јувал Абрахам рекао је да су филм „Нема друге земље“ направили, јер су „заједно наши гласови јачи“.
– Постоји други пут, а то је политичко решење без етничке надмоћности, са националним правима за оба наша народа – рекао је Абрахам. – И морам да кажем, док сам овде, спољна политика САД само помаже да се блокира овај пут. Зашто? Зар не видите да смо повезани? Да ће мој народ бити безбедан само ако је Баселов народ заиста слободан и сигуран. Постоји други начин. Још није касно за живот и за оне живе.
У музичком делу програма одушевиле су Аријана Гранде и Синтија Ериво, како у дуету, тако и соло нумерама, као и балетско-певачки шоу на тему филмова о Џемсу Бонду, а поводом преузимања права за овај серијал из руку оригиналних продуцената Мајкла Вилсона и Барбаре Броколи која су отишла компанији „Амазон“. У певачком делу биле су три певачице, две нама непознате, али и једна звезда, увек грациозна и провокативна Дожа Кет. Играчки део сјајно је извела глумица Маргарет Квејли.
Читуље па журка
Пажњу гледалаца привукла је глумица Дерил Хана која је након уручења награде за монтажу узвикнула „Слава Украјни“ (она је позната активисткиња која се бори за разноразне циљеве), али и Мик Џегер (81) који је доделио Оскара за најбољу песму. Притом се нашалио када је изнео телефонски разговор који је водио са Бобом Диланом (83) око тога да неки млађи презентер од првобитно планираног Дилана треба да се попне на бину и обави посао. Дилан је одбио јер је претпостављао да ће награду добити нека његова песма из филма „Потпуно непознато“ посвећеног управо каријери самог Дилана. Мислио је како није у реду да сам себе хвали, да тако кажемо. Када је Џегеру рекао „организатори треба да нађу неког млађег од мене“, вођа „Ролингстоунса“ му је одговорио: „Па ја сам млађи“! Тако и би.
Док су многи приметили да ове године има видно мање афроамеричких глумаца и номинованих аутора, баш као и жена међу редитељима, само малобројнима је промакло да међу преминулим уметницима којима је одата почаст нема имена релативно младе глумице Мишел Трактенбергт (39), која је највише играла за телевизију, али је и њена филмска каријера значајна. Јесте умрла недељу дана пре доделе Оскара али могли су бар да прочитају њено име.
Ипак, присетили смо се већине других који су отишли: Меги Смит, Крис Кристоферсон, Шели Дивал, Доналд Сатерленд, Џејмс Ерл Џонс, Џин Хекман (Морган Фриман се емотивно опростио од двоструког оскаровца Хекмена), Дејвид Линч… Највећу почаст добио је покојни музичар, продуцент, композитор Квинси Џонс о коме су лепо говориле Опра Винфри и Вупи Голдберг, а Квин Латифа му је отпевала музичку посвету. Џонс је седам пута био номинован за Оскара, а умро је у 91. години.
Званични програм доделе Оскара завршен је подједнако званичном и традиционалном забавом часописа „Венити Фер“ којој је присуствовало и више звезда него на самој церемонији у Долби Театру.
Пише Срђан Јокановић