ИСПОВЕСТ МАЈКЕ
Са срцем вашег детета нешто није у реду

„У свет дечјег срца и Тиршове ушли смо одмах по рођењу нашег другог детета.У породилишту, након уредно вођене трудноће, неонатолози су посумњали на шум на срцу код наше девојчице и упутили нас код кардиолога у Дечју клинику у Тиршовој. Убрзо смо постали свесни колико је важно правовремено постављање дијагнозе и почетак лечења. Врата Тиршове су се широм отворила и ми смо, наредна четири месеца, живели у њој.

Прва операција на срцу изведена је када је она имала свега десет дана. Била је тако мала, немоћна, а ми – престрављени, уплашени, забринути… Нисмо веровали да ће сужење на крвом суду и рупа на њеном срцу тек тако моћи да се реше. Ту смо упознали њих – лекаре и медицинске сестре са кардиологије и кардиохирургије. Са њима смо делили нашу свакодневицу, њима смо се обраћали да нам разјасне дилеме, одговоре на бројна питања о срчаним манама, о операцији, а од њих смо добили много више – утеху, топлину, наду и врхунску медицинску негу.

Операција је била тек почетак. Боравак у интензивној нези је потрајао, а опоравак је текао споро… Беба је захтевала даноноћни медицински надзор, а ја, њена мама, била сам само посетилац. Кратко, пар пута током дана, могла сам да је видим, додирнем, помазим, тако немоћну, на мониторингу. Медицинске сестре су бринуле о њој. То ми је било изузетно тешко, нисам могла да прихватим да нисам уз њу… Али, знали смо да је у најбољим рукама и веровали смо да ће све бити добро.

Период на Одељењу који је уследио трајао је пар месеци. Чекала нас је још једна операција. Рупа на срцу је још увек била ту, а са њом и проблеми око храњења. Беба није добијала на килажи, користила је лекове. Међутим, мама и „Срцуленце“ су били заједно. Живиш само за дан када ће твојој беби бити боље. Не спаваш, стално стрепиш, плачеш, бринеш, размишљаш о животу ван Клинике јер не знаш да ли ћеш се икада вратити нормалној свакодневици.

Највећу подршку у тим данима добијаш када се окренеш око себе и схватиш да ниси сама. Бројне маме и њихове бебе, деца… чине свет „дечјег срца у Тиршовој“. Посете су, у том периоду, биле дозвољене и значило је да су могли да нас посете чланови породице, пријатељи. Данас је, због пандемије, то немогуће… Али, заправо, маме на Одељењу су једна другој највећи ослонац. Тешиле смо једна другу, делиле бригу и страх, смејале се, охрабривале се, замишљале како ће наша деца одрастати, а заувек ће их повезивати њихова срца.

Наше дете је данас добро, иде у вртић, тренира фудбал са вршњацима, путујемо, играмо се, као и свака друга породица. Наше ожиљке на грудима, као и сва Срцуленца, носимо са поносом, јер смо захваљујући њима данас здрави.

Удружење „За дечије срце без мане“ покренули смо из захвалности и жеље да окупимо родитеље који су кроз „свет дечијег срца прошли“, са онима који се сада сусрећу са реченицом: „Са срцем вашег детета нешто није у реду“.         „Срцуленце“ је ту да нас подсети да је нормалан живот са срчаним манама могућ, захваљујући сјајном тиму лекара Клинике у Тиршовој. Они свакога дана лече дечија срца, а сада сви ми, кроз акцију Мг Мивеле „Од срца за Тиршову” имамо прилику да помогнемо њима.

 

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању