Члан Националног сајбер тима „Сајбер херој“ Марко Гордић каже да је празнични период време када многи поручују поклоне, обављају онлајн куповину и често су под стресом због бројних обавеза. „У тој ужурбаности, лако је превидети знакове преваре. Апелујемо на све да буду изузетно пажљиви приликом уноса својих података на интернету. Застаните на тренутак, размислите и процените ко би заиста могао да буде са друге стране. С обзиром на то да нам се ближе новогодишњи и божићни празници, препоручујемо додатни опрез како бисте избегли потенцијалне преваре и заштитили своје податке.“
Стручњаци за сајбер безбедност из компаније Касперски идентификовали су неколико истакнутих превара које циљају потрошаче у различитим регионима и на различитим језицима.
- Божићни рецепти
Ова превара, која је првенствено усмерена на кориснике у Бразилу, почиње наизглед безазленим имејлом који промовише рецепт за празнични колач. Жртве се подстичу да плате малу накнаду како би добиле рецепт. Након што се уплата изврши, подаци са кредитне картице жртве бивају украдени. Са овим информацијама, преваранти могу обавити неовлашћене куповине или покушати да приступе жртвином рачуну у банци ради прављења веће штете.
-
Лажне продавнице
Лажне онлајн продавнице опонашају изглед и функционалност легитимних веб-сајтова за куповину, нудећи сезонске производе попут украса, поклона, па чак и јелки са великим попустима. Ове странице често делују веома локализовано и прилагођавају језик и валуту географској локацији корисника, користећи податке из претраживача. Жртве обично долазе до ових продавница путем линкова из огласа или искачућих прозора. Циљ ових сајтова је крађа новца. Такве преваре често кратко трају јер их легитимни продавци брзо пријављују.
- Бесплатни интернет
Ова превара користи примамљивост бесплатних услуга, тврдећи да нуди бесплатан мобилни интернет који важи код свих главних оператера. Како би добили бесплатан интернет, жртве морају да поделе промотивни линк са 10–15 контаката путем WhatsApp апликације, чиме се превара експоненцијално шири. Након дељења, од жртава се тражи да унесу своје личне податке — име, број телефона и имејл. Прикупљени подаци се затим продају на дарк вебу или користе за друге преваре. У неким случајевима, жртве несвесно преузимају малвер који угрожава њихове уређаје, што доводи до даљих злоупотреба.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању