Акроним БРИК се први пут појавио у публикацији „Свету су потребне боље економске БРИКс“ (брикс као цигле, иако се не пишу исто, акроним и цигла на енглеском се исто изговарају) из 2001. коју је написао Џим О’Нил, економиста „Голдман Сакса“, водеће светске инвестиционе банке. О’Нил је покушао да предвиди економску будућност Бразила, Русије, Индије и Кине. А предвидео је да ће група ових земаља доминитарити светском економијом до 2050. године. Акроним је наглашаво инвестициони потенцијал ових економија, али многи су га видели и као маркетиншки трик за привлачење инвеститора.
„Голдман Сакс“ је 2006. формирао инвестициони фонд фокусиран на БРИК, али га је укинуо девет година касније, спојивши га са ширим фондом који покрива тржишта у развоју. Тада се сматрало да се ера БРИКС-а ближи крају. Највећа тржишта у настајању почела су да клецају. Русија и Бразил су пали у рецесију, док се у Кини очекивало заустављање импресивног раста који је почео 90-тих година прошлог века. Пропаст „Саксовог“ Фонда БРИК, који је изгубио 88 одсто своје имовине од 2010. када је био на врхунцу, показао је како стратегија спајања различитих земаља у једну инвестициону целину губи своју привлачност међу инвеститорима. Иако су ове четири земље и даље чиниле више од једне петине глобалног БДП-а, њихови изгледи за економски раст нису били више тако оптимистични.
Пре две године Џим О’Нил написао је: „Прво, супротно сугестијама које се понављају, главна поента мог оригиналног рада из новембра 2001. није била ни једно ни друго: ни предвиђање бесконачног раста ових економија, нити промовисање неког новог маркетиншког концепта за инвестиционе фондове. Као што зна свако ко је прочитао тај рад, главни аргумент је био да би вероватни раст релативног БДП-а ових економија имао важне последице на аранжмане глобалног управљања.“
То је био БРИК, инвестициони и економски концепт. Као стварни блок држава настао је 2009, када је одржан први самти у Русији на којем су учествовали шефови четири државе. Група је преименована у БРИКС када је Јужноафричка Република (ЈАР) и званично постала чланица следеће године.
БРИКС је поново доспео на насловне стране пошто су Кина и Русија почеле да се такмиче са САД у глобалном утицају и улажу напоре за придобајиње и других земаља. Уочи последњег, 15. самита у Јоханесбургу појавиле су се анализе да су земље БРИКС-а надмашиле Г7 групу, коју чине САД, Канада, Италија, Француска, Немачка, Јапан и Уједињено Краљевство, по БДП-у израчунатом на основу паритета куповне моћи. По том параметру ових пет земаља заједно у светском БДП-у учествују са 31,5 одсто, а земље Г7 са 30, 7 одсто. Према извештају који је уочи Самита у ЈАР објавила светска банка, према паритету куповне моћи Кина је на првом месту, Индија на трећем, Русија на петом, а Бразил на осмом месту.
Пише М. Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању