Једна од десетина холивудских звезда које су ове године посетиле Џеду и Међународни филмски фестивал Црвено море била је и Сара Џесика Паркер (59), глумица најпознатија по улози Кери Бредшоу у ТВ серији „Секс и град“. Свакако да су разлози разни, често нефилмски, послови које познате личности са саудијским бизнисменима и продуцентима договарају иза сцене, а оно што је било предвиђено за публику јесте учешће у програму „Разговор са…“ и на додели награда током церемоније затварања фестивала.
Сара је велика планетарна звезда и организатори су јој са правом доделили највећу салу „Аудиторијум“ која је била испуњена до последњег места уочи почетка њеног једносатног јавног разговора са водитељком тог програма.
Глумица нестандардне лепоте и огромног шарма најпре је кратко описала своје почетке у шоу-бизнису када је имала свега осам година, али је много више времена потрошила на то да нам објасни како се догодило то да се све више бави продукцијом филмова и серија, штампањем књига, лансирањем парфема и модних колекција.
Захвална је, наравно, серији „Секс и град“ која јој је донела славу и богатство, која је, објашњава глумица, унела револуцију у амерички телевизијски програма који је до тада био фокусиран на спорт и филмове. Женски гласови и интимни разговори били су ретки, објашњава глумица.
– Женска клика, која је бројала око десет милиона сталних гледатељки, омогућила је дуг и успешан живот те серије – каже Паркерова. – Заиста је срећа и благослов имати прилику да готово две и по деценије будете са особом као што је Кери Бредшоу.
Много више је глумица говорила о свом продуцентском раду на новом документарном филму „Библиотекари“ у режији Ким Снајдер који ће светску премијеру имати на предстојећем фестивалу Санденс у Америци. То је прича о групи школских библиотекара предвођених Беки Калзадом и Каролин Фути који су се опирали забрани тексашких законодаваца, предвођених републиканцем Метом Краусом, да више од осамсто књига за дечји узраст избаци са полица школских библиотека, као „неприличне“ малолетницима. Међу њима су и класична дела попут „Убити птицу ругалицу“ и „Ловац у ражи“.
Из Тексаса се та забрана проширила на Флориду, Луизијану и још неке (конезервативне) америчке државе. Библиотекари су направили своју организацију, покренули друштвене мреже, добили више хиљада следбеника и свакодневно објашњавали како читање књига може људима да промени живот на боље. Доста су уложили у своју борбу и отпор забранама ризикујући чак и сопствене животе, каже Џесика.
Глумица је говорила о својој љубави према књигама и читању још док је и сама била дете („моја мајка се увек трудила да свако од њених осморо деце увек уза себе има неку књигу“), а да је та склоност ка писаној речи најважнија особина коју дели са ликом Кери Бредшоу који је прославио. Та љубав је навела Сару Џесику да покрене сопствени читалачки клуб и оснује своју издавачку кућу. Све то је недавно довело на врхунац њене књижевно-издавачке каријере – да постане члан жирија који додељује престижну британску Букерову награду за најбољу књигу. „То је почаст која се некоме дешава једном у животу и још не могу да верујем да се то десило“, казала је насмејана гошћа фестивала.“Током следећих седам месеци морам да прочитам 170 књига и једва чекам да почнем“!
– Књиге су пут ка емпатији, саосећању са другима, ка другим световима, другим људима, другачијим разговорима и културама, ка причама које су наизглед мале, али могу да имају велики утицај на једно друштво или цели свет – додала је Сара Џесика.
Иако је говорила и о другим својим продуцентским подухватима у којима је и играла, попут наставка „Секса и града“ (чији је назив „Управо тако“ и где су на окупу све нама познате даме осим једне, Саманте у тумачењу Ким Катрал) или серије „Развод“, чини се да је много више волела да је много радоснија била када је на дневном реду нека документарна прича иза које стоји. Једна од њих је и „Први ред“, о украјинским балетским играчима у егзилу који су у своје редове примили и бившег војника Олександра који је на ратишту изгубио обе ноге. Између њега и примабалерине Алексис рађа се пријатељство и она учи Олександра да са протетичким ногама научи да игра балет како би сви заједно избрисали границу између првог реда у позоришту и првог реда на бојном пољу.
– Та тема ме је посебно занимала јер сам као млада и ја учила и играла балет – казала је Сара Џесика. – На телевизијским вестима сам гледала прилог о тим украјинским балетским играчима који су напустили своју земљу са почетком рата и основали у Холандији трупу у избеглиштву. Сазнала сам да једна филмска екипа већ покушава да сними филм о њима и ја сам им се прикључила. Када је тај војник постао део њихове трупе, прича је добила нову сногу и почела свој филмски живот.
Пише Срђан Јокановић
Фотографије Гети Имиџис