Група од двадесетак новинара из Србије, Хрватске и Словеније имала је два сата да, уз професионалног водича, обиђе Сарајево. Нисмо стигли на Видовдан, на 110. годишњицу од чувеног атентата, већ сутрадан, али испоставило се да нисмо ништа пропустили. Јер, обележавање је трајало и 28. и 29. јуна а главна атракција су били глумци костимирани у престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију, затим Ису Бега Исхаковића и Гази Хусрев-бега, који су се шетали Башчаршијом и околним улицама и стрпљиво фотографисали са туристима. Споменик од стиропора, десет пута мању реплику некадашњег посвећеног Францу и Софији, тешко да би приметили да нам на њега пажњу није скренуо Ади, како се представио наш водич.
Ево нас испред Музеја Сарајево 1878-1918, где је са два пуцња из пиштоља 28. јуна 1914. Гаврило Принцип окончао животе Франца и Софије. И, прича може да почне.
– Фердинанд у Сарајеву није прихваћен најбоље, а није ни прошао најбоље – полушаљиво почиње Ади своје излагање. – Много тога се 1878. године на Берлинском конгресу десило око земаља на овом делу Балкана. Србија постаје независна држава, као и Црна Гора. И Босна је тражила независност, али до тога није дошло. Уместо независности, аутроугарске трупе, на челу са генералом и бароном Јосипом Филиповићем окупирале су Босну. Тада Босна мења назив, додаје се и Херцеговина. Немачким туристима кажем да је то исто као кад би се њихова држава звала Дојчланд Бајерн.
Народ који је живео у Босни очекивао је слободу и независност после више од четири века владавине Османског царства и у многим градовима, у Бањалуци, Ливну, Сарајеву, дигле су се буне против аустроугарске окупације. Али, аустроуграска војска је била јака и отпор је врло брзо сломљен.
– По мом мишљењу, они су покушали да незадовољство народа компензују градњом, донели су индустријску револуцију, железницу, Сарајево је добило трамвај, могли су људи одавде да студирају у Бечу и Грацу… Али, на делу је била и силна експлоатација руда и шумског богатства – наставља Ади. – Године 1908. се дешава нешто што није било предвиђено Берлинским конгресом, анексија Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске.
Да би се ствари смириле, две године касније у посету Сарајеву и Мостару долази и сам аустроуграски цар Фрањо Јосиф. Није само у БиХ било узаврло, кључала је цела Европа и само се тражио повод за почетак великог рата.
– Четири године касније, 24. јуна, престолонаследник Фердинанд са супругом Софијом долази у посету Сарајеву. Четири дана и ноћи су провели на Илиџи, где су Аустругари направили четири виле које су користили политичари, посебно лети. Четвртог дана пар је са пратњом кренуо у посету Сарајеву, возом до центра града, где седају у шест оваквих аутомобила – прича Ади док стојимо испред реплике аутомобила у којем су у време атентата били Франц и Софија. Оригинал, као и неке личне ствари Франца и Софије, чуваје се у музеју у Бечу.
Пише Милица Стаматовић
Фотографије Архива и SarajevoReborn
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању