Александар је био самоете. Био је Невенин је-ини син, Елвирин јединиестрић и Тамарин јединират. Обожавани тринаес-огодишњак, који се бавио глумом,портом, свирао виолину, био одли-ан ученик, омиљен међу девојчица-а, харизматичан, насмејан, разуман послушан, маштао да постане но-инар и да ради на РТ Војводина каоегова мајка Невена Вртулек. Све је његовом животу било идеално, свео једног тренутка у ком је, ни криви дужан, обележен. Тај белег коштаоа је живота. Невиног, детињег живота пакла у коме сада живи његоваородица. како је све почело? Наизглед, заега, безазлено. Двојица ученика, већрелих за одлазак у Поправни дом Крушевцу, претукла су дечака изашиног разреда. Један га је држао,руги га је ударао главом у лице иазбио му нос. Како би задовољиоправду“, отац претученог дечакаријављује случај полицији и наво-и Александра као сведока, иако јеаша Вртулек у том тренутку био кодедагога на разговору. Недуго послеуче, Невени, његовој мајци, зазвониое телефон, јавила се полиција. Када су ме позвали из полиције,ислила сам да је Саша нешто ура-ио. Међутим, рекли су ми да требаа сведочи. Ништа ми није билоасно. Дођем кући и кажем Саши дареба да идемо јер су нас звали изолиције да сведочи, а он ме питато њега зову када је он у то вре-е када се туча дешавала био кодедагога. Присутан је био дежурниаставник и двеста деце, али не иаша – говори Невена суздржа-ајући се да не заплаче, окруженаликама на којима се смеју Сашинечи. То што Саша није био присутаније сметало оцу пребијеног дечака да га наведе као сведока, да мустави мету на главу, да га изложивршњачком насиљу.
Зашто су сви затајили
– Отац претученог је изабрао за сведока дечака који није био присутан тучи. Саша је дао изјаву полицији „ја сам био код педагога, нисам видео тучу, али сам чуо да се десила“. Од тада креће пакао. Нико из полиције није ишао код педагога да види да ли је Александар Вртулек био код њега и да та особа потврди његово присуство у канцеларији. Оно што је заправо проблем јесте да је систем такав да ја нисам имала шансе да помогнем свом детету – огорчена је новинарка РТВ на систем и правосуђе које је заказало и увукло невино дете у хаос из кога му није било излаза. – Саша у том периоду није био чак ни млађи малолетник, јер је то период од 14 до 16 година, био је дете. По закону из 2012. године, који је у складу са Конвенцијом о правима детета, дете које је сведок не саслушава се без пратње родитеља. Морали су га саслушати у скрин соби која постоји у Центру за социјални рад, да сниме видео снимак, где би присуствовали судија, јавни тужилац, полицајац са којим је разговарао, Сашина мама (ја) и адвокати једне и друге стране и психолог. И тај видео иде на суд када дете сведочи. Да су то урадили, не би било проблема, адвокати би знали шта је рекао, не би било простора ни једној ни другој страни да га притиска. Нажалост, тек након трагедије сазнала сам преко рођака своје колегинице, који је радио у полицији и баш био на случајевима малолетничке делинквенције, за тај закон. Правосудни органи су прекршили законе о правима детета – немоћна пред ониме што се дешавало и немоћна да заштити своје дете Невена се и даље пита да ли је м– Могао је да га неведе као сведока, и ствар је правосудних органа да питају шта се десило. Прво је по- ајац требало да испита дете где је ло, затим да провери да ли је био мо где је рекао! Друго није урађена ихичка подобност детета за све- ење. Ништа није урађено већ су ставили да сведочи као одрастао век пред два хулигана. Ја нисам гла да га заштитим као мајка и динка, морао је да га заштити суд закону, јер су дали простора да сви притискају. Једни да сведочи, уги да не сведочи – кроз сузе, јер ше не може да се суздржи, прича ајна мајка. Том притиску Саша није гао да одоли, повукао се у себе, к ни пса кога је обожавао није смео изведе напоље. сто био утучен една навијачка, полукрими група, чела је да атакује на Сашу. То су угови тих дечака који су направили екршај. Слали су децу из другог аја комшилука да га киње у нашем сељу, долазили су стално, звонили интерфон. Није смео да изађе да та пса кога је добио кад је био у том разреду. Бринуо је о псу као да је млађи брат, водио рачуна о хра- купању о свему, а сада није смео изађе и да га прошета. тисак на Александра, по мајчи- речима, био је огроман. Често је школе долазио са главобољом а из раха да ће се злостављање открити, бијао је да иде код лекара. Њему су лупали мацоле којих он, иначе, грозио. Хтела сам да одведем и на ЦТГ преглед јер су авобоље биле учестале, али је он бијао. Саша је, у ствари, био јако т зато што је био немоћан у тим туацијама. Често је био утучен, гурна сам и да су га дрогирали, р нам је одмах после трагедије, дан дечко преко фејсбука јавио да Саши сипали неку дрогу у пиће да он то није знао. То се дешавало колико пута. Кад су му стављали у пиће, другови су му се смеја- а они који су пролазили поред х, молили су Бога да остане жив одмахује главом Невена Вртулек, неверици колико деца могу бити рутна. Због те окрутности Саша је естао да иде у школу, није могао се бори, а подршке од оних који требало да одреагују није било. ола је заказала. Како је одбијао да иде у школу, сам се, по препоруци министра освете, јавила на прву инстанцу за шавање проблема, а то су педа- и психолог. Не могу да кажем је педагог одбила сарадњу, али је сно разговарала са њим. Било је ко чудно што се ни разредна, ни ручна лица нису запитали зашто ександар Вртулек, који је одличан к, није похађао наставу. Шта има у ј школи што њега иритира а нема облема са учењем? Педагог је на је упорно инсистирање разговара- са њим након три месеца, а то је е недеље пре трагедије. Успела сам прочитам и претећу поруку која му била упућена преко фејсбука, што м рекла педагогу. Молила сам да овери ко му то из школе прети, шта дешава – њене молбе остале су то о су и биле, само молбе. Молбе оли и полицији, где су јој тражили ена насилника која она није знала р је Александар ћутао. као је тек уследио тишла сам у полицију да прија- насиље. Рекли су ми да не могу помогну јер не знам појединачна ена већ само назив хулиганске упе која га је малтеретирала, ји су им чланови, узгред, били бро познати. Онда сам отишла у чју болницу код психолога који , такође, није помогао. Једину дршку, ону праву, имала сам од стре и њене ћерке. орало тако, зашто су сви затајили.
Наставак прочитајте у броју 3119.