После три године реновирања коначно је прошле седмице отворена Велика (плава) сала „Сава центра“. Публику је поред црвеног тепиха, симфонијског оркестра, светала и рефлектора сачекао и Здравко Чолић који је концерт почео симболично, песмом „Продужи даље“.
Иако је у обнову целог конгресног центра „Сава“ компанија „Делта Холдинг“ уложила 120 милиона евра (купила га је на јавном конкурсу пре четири године за 17,5 милиона евра), највећи изазов била им је управо обнова Велике сале, по којој је ова грађевина и најпознатија. Како је новинарима дан уочи свечаног отварања рекла архитекта Ивана Летић која је била задужена за обнову целог здања, „Делта холдинг“ је имала обавезу само да сачува спољни изглед „Сава центра“, али нови власник је одмах знао да треба сачувати све што подсећа на славну историју овог конгресног центра. Невероватно је да данас неко чува и оно што не мора, кад се углавном уништава и оно што би требало сачувати.
Зато се од почетка радило у сарадњи са Заводом за заштиту споменика како би се „задржао баланс између ванвременских елемената који су у сећању свих нас, и савремених решења која су овом здању обезбедила већу прилагодљивост и најбоље техничке могућности за рад“.
Иако радови на унутрашњости и спољашности „Сава центра“ нису били сасвим готови, Плава сала и све што је потребно да она функционише како треба били су спремни за госте. Ова дворана је централни део објекта Б, док је објекат А онај део ближи суседном хотелу „Краун Плаза“ са којим је „Сава центар“ некада био повезан пасарелом. У том делу је уместо некадашњих 16 сада смештено 46 сала које су намењене искључиво конгресима, семинарима, скуповима, а у том делу је и већина продавница и пословних просторија разних компанија. Објекат Б је, заправо, Велика дворана са пратећим просторима. Улазни хол и тоалети са гардеробом код улаза са стране аутопута остали су углавном слични, улепшани и освежени.
Велики хол испред дворане је засијао теписима крем боје. Избачена су два велика шанка и постављен један мали, готово монтажни. Остао је велики лустер звани „Небо“ са неколико стотина сијалица, али нема више кожних гарнитура по ободима хола – њих су замениле дрвене клупе. Прилаз Дворани из улице Милентија Поповића (трамвајска страна) нешто је другачији, јер се иде десном страном и најпре пролази поред новог средишта овог опбјекта, атријума који је сав у стаклу, сунцу и светлу, чији су зидови оживљени са око пет хиљада зелених биљака и где ће моћи да се организују различити догађаји, од изложби и концерата до коктела и пријема. Ту је некада био магацин стаклених зидова, пун непотребних ствари, коме смо сви могли да се „дивимо“ идући у Велику дворану. Додуше у неко доба пре нове историје ту су се одржавале неке џез сесије, али не задуго и не успешно.
Нови „Сава центар“ има и нови Амфитеатар за који нисмо ни знали да се тако звао и када је био стари – за нас је то била Мала сала. Гледали смо у њој филмове. Сада кажу да ћемо то опет радити, али биће мало натегнуто, јер је правоугана сала променила облик – једна дужа страница служи као место за конференцијске столове, малу бину или биоскопско платно, док су столице начичкане истом том ширином, али без потребне висине између редова како би сви могли, рецимо, да несметано гледају филм.
Велика сала је плава и велелепна као и некада. Све сија и одише чистоћом. Новитет је да има 400 места више за седење па сада има четири хиљаде и педесет столица. Ивана Летић наводи муке кроз које су прошли да би пронашли плаве столице како би сала остала у истој боји у којој је почела да ради пре 47 година („такве се више нигде не раде и пронашли смо фирму у Шпанији која је пристала да изради нове калупе само за нас“). Седишта јесу удобна и лепа, али су ужа од ранијих фотеља, мање је места и за руке и за ноге, али то неће умањити пристојну удобност за време догађаја коме се присуствује.
У реновирање ове Плаве сале уложено је четрдест милиона евра и поред столица, подова, зидова, ложа, велика пажња је посвећена позорници, платну (двадесет са десет метара – још мало па као олимпијски базен), справама за пројекције и озвучењу. Све је врхунско, купљено код најбољих произвођача у свету, подједнако се добро чује у првом и последњем реду.
У то ће се публика уверити одмах јер је већ заказан читав низ концерата за ову јесен, а одржаће их извођачи који никада нису наступили у „Сава центру“, као и многи којима је Велика дворана била „други дом“: Хозе Карерас, Констракта, Александра Радовић, Жељко Бебек, Тони Цетински, Мирослав Илић, Влатко Стефановски, Харис Џиновић, „Бољшој театар“, лондонска Краљевска филхармонија… И на црвеном тепиху у ноћи отварања окупила се екипа оних који су деценијама уназад својим концертима и филмовима „окупирали“ ово здање: Лепа Брена (седамнаест наступа за редом из дана у дана ), Драгана Мирковић, Сергеј Ћетковић, Драган Бјелогрлић (са ћерком Миом и сином Алексејем), Наташа Нинковић, Марија Шерифовић, Раде Шербеџија, Новакова супруга Јелена Ђоковић…
Генерална директорка „Сава центра“ Кристина Милинчић најавила је и један посебан догађај за наредно пролеће: светски конгрес кардиолога посвећен срчаној инсуфицијенцији који ће у Београд довести више од седам хиљада учесника!
Такав догађај у нашем граду не би био могућ да није завршена обнова „Сава центра“ – истакла је Милинчићева, док је Ангелина Некић, директорка „Делта холдинга“ задужена за некретнине додала да је „рад на Плавој сали круна нашег трогодишњег рада на обнови овог конгресног центра“ који је сада паметна и зелена зграда и енергетски је ефикасан и самодовољан захваљујући девет стотина соларних панела који ће, уколико устреба, производити струју за читав комплекс овог здања.
Антрфиле
Почетак
Изградња „Сава центра“ трајала је од 1976. до 1979. године по замисли архитекте Стојана Максимовића. Због заказаног годишњег састанка Међународног монетарног фонда радови су морали да се убрзају па се одустало од првобитне идеје да Велика сала има ротирајућу позорницу. Ову плаву салу отворио је доживотни председник Југославије Јосип Броз тито 14. маја 1977. а већ наредне године у њој је одржан 11. конгрес Савеза комуниста југославије. Касније је ово здање било домаћин генералним скупштинама Светске банке и Унеска, Самиту несврстаних земаља, Фесту, Бемусу, београдском џез фестивалу, Песми Евровизије и хиљадама међународних скупова и конгреса.
Пише Срђан Јокановић
Фото: С. Јокановић, ВАРП Студио