Иако сезона још није почела, у селу Пошћење, недалеко од Шавника било је поприлично туриста. Довело их је у ове пределе лепо време, првомајски и ускршњи празници. А ту, изнад моста који симболично означава почетак чувеног кањона Невидио, неколицина њих усудила се да се окупа у невеликом виру. Они мање храбри заврнули су ногавице, па загазили у ледену воду Комарнице.
Пролаз кроз кањон је незаборавна авантура, сведоче сви који су се усудили да прођу кроз, према многима најнепроходнији кањон у Европи. Ко се упусти у ту авантуру, напоменуће им водичи, мора да зна да иде на пут без повратка. Јер, назад се не може, нема предомишљања. Иде се на сопствену одговорност, а свако ко крене мора да буде свестан још једне чињенице. Уколико се, далеко било неко повреди, помоћ може да му стигне само са неба. Да га спасиоци извуку из ваздуха.
Како је доле није тешко (или јесте) замислити, јер вожња узаним друмом врхом кањона већ је посебан доживљај. Поглед на део кањона преко реке, и „вирење“ надоле, тамо где се то може, код оних који се боје висине, не оставља пријатан утисак.
И док траје та вожња ка циљу, ексклузивном месту на крају кањона где млади брачни пар дочекује госте, ево неких детаља о кањону који је последњи истражен у Европи. Бар тако кажу домаћини. А они ово место називају и „Невиђ Бог“. Кажу да је то из разлога што је толико скрајнут и недоступан да његову унутрашњост до откривања ни Бог није видео. А то откривање збило се 1965. Они који су крочили у тај невиђени кањон устврдили су те године да пре њих људска нога тамо није крочила.
Но, није то било лако. Није се дао Невидио. Првих неколико покушаја је пропало из веома разумљивих разлога. Храбри авантуристи нису знали шта их чека, па нису ни носили сву потребну опрему која је, руку на срце, тада била прилично скрома. А та опрема служила је да се алпинистички спушта и пење, плива, рони, скаче низ водопаде…Алписнисти из Никшића били су ти који су први прошли кроз кањон. Данас се добро опремљени водичи уз помоћ свега модерног што је потребно за ову авантуру, усуђују да поведу туристе у кањон. Цена је, ако тако остане од прошле сезоне, сто евра по особи.
И неколико речи о кањону. Дуг је мало мање од четири километра и састављен је од стрмих литица, великог броја водопада, вирова и букова. Те литице понегде су високе око 450 метара, највећа ширина му је пет метара, док на појединим местима пролаз је мањи од пола метра. На једном месту, прича се, има само 25 сантиметара. Препричава се као анегдота, али је истина, аутор текста је проверио из прве руке, да је један од туриста морао кроз најужи део да пролази постраначке, чак су га и чланови експедиције мало погурали. Јесте да је човек крупније грађе, али десило се да водичи нису најбоље проценили његов габарит. У та непуна четири километра висинска разлика је 125 метара што значи да је веома стрм. Почетак кањона је на 935, а крај на 810 метара.
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању