Sećanje logoraša sa ostrva Mamula: jeli smo travu

Od pamtiveka Bokelji, i oni koje sećanje služi, imeno-vali su ostrvo, na samom ulazu u najlepši zaliv na Jadranu kao Lastavica, upisano tako i u nautičkim kartama. Ali, od kada je okupatorski austrougarski general Lazar Mamula sredinom 19. stoleća izgradio kružno i snažno betonsko fortifikaciono utvrđenje, novo-došle generacije su preimenovale Lastavicu u Mamulu.Sa tog utvrđenja,opremljenog brojnim i snažnim topovima, nije ispaljen ni jedan projektil, ni tada niti u poslednja dva svetska rata.Ostrvo je imalo burnu istoriju. Postalo je stravičan kazamat-logor sa surovim režimom od 27. marta 1942. godine, o čemu priča Budva-nin Ivan Marković (86), u to vreme dečak od devet godina, zatočen na Mamuli zajedno sa 110 žena i dece starosti od osam dana do 14 godina.- Pokupili su nas Italijani iz sela Pobora iznad Budve, gde smo se skri-vali po nekakvim pećinama-kazuje Ivo Marković. -Našli su nas, zatim po-strojili ispred pet mitraljeza, sprem-nih za streljanje: troje starih i mladiće od oko 17 godina. Nastao je lelek i vri-ska…Petoricu su odmah streljali, a nas ostale prebacili na ostrvo Lastavicu. Bilo nam je tu mnogo teško. Sabijeni po ćelijama, spavali smo na golom betonu. Pojavile su se vaške, tifus… Mnogo se umiralo. Kada su nas, po nekada, pušta-li izvan ćelija, jeli smo sumanuto travu, tako da je posle nas taj travnjak izgledao kao savršeno pokošen!

Nastavak pročitajte u broju 3175.