Џо Кини (Joe Kinney) је рођен 16. децембра 1950. јужно од Нешвила, у држави Тенеси, а дипломирао на колеџу у Мемфису. У хотелу „Њујоркер“ почео је да ради јула 1996.
Преко двадесет година, све до одласка у пензију (2017), у његовој канцеларији су се чувале Теслине фотографије настале у периоду од 1933. до 1943. када је славни научник живео у „Њујоркеру“, као и многа писма, честитке, телеграми…
Кинијева канцеларија била је место где су долазили бројни новинари и писци из читавог света које је занимала Теслина судбина, али и наши политичари, међу којима и Божидар Ђелић (2007) који му је том приликом поклонио и потписао своју књигу „Када ће нам бити боље“, и Борис Тадић, који је почетком септембра 2006. заједно са Стјепаном Месићем положио венац испод Теслине спомен-плоче на хотелу „Њујоркер“.
Кини је био права ризница знања о Тесли – још док је похађао средњу школу, први пут је чуо за Теслу када су учили о струји и правили Теслин калем, па тада постаје његов доживотни фан. Био је инжењер који се специјализовао за системе климатизације.
Подржао је предлог Меморијалног друштва Тесла из Њујорка и помогао да се на улазним вратима Теслине собе постави табла на наш Божић 2009. на којој пише „Соба Николе Тесле“, организовао је и мали Тесла Музеј у лобију хотела у сарадњи са Тесла научном фондацијом из Филаделфије (ТНФ), а давне 2001. помогао је да се на хотелској фасади, са 34. улице, постави спомен-плоча на којој пише да је ту живео и умро у 87. години Никола Тесла.
На видном месту, у Тесла Музеју у лобију хотела, стоји урамљена насловна страна магазина „Тајм“ са Теслином сликом, објављена за његов јубиларни 75. рођендан, када је проглашен за личност године и када му је поводом обележавања овог јубилеја америчка и светска јавност одала велико признање за целокупно дело које је подарио човечанству. Ту је и урамљена фотографија краља Петра Другог и Николе Тесле, снимљена у хотелу „Њујоркер“ 8. јула 1942, као и слика Тесле са представницима Компаније „Вестингхаус“, који су га посетили после саобраћајног удеса који је доживео 1936. у 80. години живота. Сећајући се шта је Тесла урадио за њихову компанију, одлучили су да му плаћају собу и друге потрепштине до краја живота, а малу апанажу Тесла је добијао и од избегличке владе Краљевине Југославије.
Захваљујући упорности господина Кинија, од априла 2009. менаџмент хотела је коначно схватио да рекламирање ове собе може да буде добар маркетиншки потез. Шаљивим тоном Кини је говорио да људе који најчешће одседају у Теслиној соби може поделити у три категорије: електро инжењере и технолошке ентузијасте; оне који су заинтересовани за НЛО, путовање кроз време, телепатију…; и Србе.
Извор: РТ Балкан / Марина Булатовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању