У фудбалу је он једна о ретких истинских звезда чија слава није потамнела. Нико не може да порекне да није поседовао и таленат и харизму. Иако је доста глумио у својој каријери, Пеле у Кан није дошао као глумац већ као јунак документарног филма „Пеле заувек“ који је о њему и њоговом животу направио режисер Анибал Масаини Нето.
Филм је приказан у биоскопу на плажи, ван било какве конкуренције за награде, и сам Пеле је особа ван конкуренције. Биће то велики хит, судећи по ономе што се у филму налази. То је приручник за све младе фудбалере, али и узбудљива забава за све оне који јесу или нису знали понешто о невероватном животу овог Бразилца.
Бразилски министар културе Жилберто Жил је стигао у Кан да подржи свог земљака и филм „Пеле заувек“. Требало је више од пет година и четири милиона долара да то остварење буде завршено. У њему има снимака који никада до сада нису виђени, али не само о фудбалу.
– Напротив, то сам ја у филму, ја као човек са емоцијама. Видећете, овај филм ће волети и жене – каже ми на почетку Пеле, срећан што на Кроазети влада толико интрересовање за њега.
Одевен је једноставно, а тако се и понаша. Уморан је, али се труди да то не показује превише. Осим када говори. У појединим тренуцима му једва речи излазе, а понекад да „убрзање“, почиње да се смеје, објашњава рукама.
– Некада сам пријатељима говорио да сам рођен у малом месту које се зове Три Срца – прича ми Пеле о свом животу тврдећи да документарац још више открива о њему. – Ја, на жалост, имам само једно срце, због чега сам морао да увек будем у доброј кондицији како бих пратио то своје срце. Није било лако јер сам имао дуг професионални живот.
И сада, са шездесет четири године, изгледате сјајно: како одржавате кондицију? Постоји ли тајна?
– Тајна? Трудим се да будем обазрив према свом телу, нема ту тајне, тренирам, живим код куће, не мењам се много… можда је тајна ова – никада не мењам фризуру! Увек је иста, можда зато изгледам исто као некада.
Зашто инсистирате на томе да „Пеле заувек“ није филм само за навијаче?
– Када људи виде да је филм о Пелеу, одмах помисле „а то је фудбал“. Зато ће бити изненађени. Филм има емоције, много савета за младе играче, доста снимака из Америке из времена када сам са младима тамо радио. Моја мајка Селест је велики део филма. Објашњава какав сам био као дете, какви су били моји почеци, колико се она мучила пошто је мој отац Дондињо, такође професионални фудбалер, имао повреду. Први пут сам окупио породицу, укључујући и моје две ћерке из првог брака које су сада одрасле. Људи ће видети да сам ја човек са емоцијама, да имам породицу, то је кључ приче. Има много изненађења у филму, чак и за мене. Било је потребно пет година да се направи, да се одаберу кадрови, да се монтира.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању