”…Никли сте, али далеко израсли из наше средине. Ви сте
наш понос и небески знак који ће наш народ овенчан бојном
славом, достојно понети и заставу мисли коју сте ви
развили у светлости дана и високо је издигли…“Ове речи, које је Милутин Миланковић у свом телеграму, упутио Николи Тесли, поводом обележавања 75. рођендана, слободно се, данас, могу и на њега односити. Како и не би када спада у највеће научнике међу Србима. НАСА га је уврстила у петнаест највећих научника свих времена који су се бавили науком о планети Земљи и који су „начинили преврат у разумевању климе, атмосфере, океана и животне средине“. Топоними на небеским телима носе његово име. Овај најцитиранији српски научник, грађевински инжењер, први Србин који је докторирао на Високој техничкој школи у Бечу (Никола Тесла је био први Србин са почасним докторатом), писац је до данас непревазиђених дела у области попларне науке „Кроз васиону и векове“, небески механичар, творац најтачнијег календара, статичког пројекта „Апсолутне зиданице“, највеће зграде која се може изградити и теорије коју је направио сам уз помоћ оловке и папира, без рачунске машине, само уз помоћ шибера и логаритамских таблица, гледајући „кроз велике четворокрилне прозоре на некадању Велику пијацу“, Дунав и звездано небо из свог кабинета на Филозофском факултету у Капетан-Мишином здању у Београду. А геолози, палеонтолози и геомеханичари, после петогодишњег пројекта вађења седимената са дна индијског океана и потрошених милиона долара – оних чији су научници негирали његову теорију – Миланковићеву хипотезу потврдили су тек 1976.године. Да је створио велика дела дубоко је био свестан и када је био у дилеми да ли да прода очински дом у Даљу због недостатка средстава за одржавање. Дилему разрешава тако што одлази на гробље својих „старих“, да се са њима о томе „посаветује“, где им је погнуте главе дошапнуо да је, тражећи истину, потрошио „све земаљско благо које су они стекли и њему оставили“.
Наставак можете прочитати у броју 3085.
