Уводно слово о патријарху дао је иницијатор манифестације песник Милош Димић, а беседу је одржао секретар Епархије крушевачке протојереј-ставрофор Драги Вешковац. Сећања на, у народу веома омиљеног патријарха Павла, евоцирали су др Хаџи Драгана Мраковић, Љубица Петковић и Јелена Протић Петронијевић, а поетско-музички програм су извели Катарина Грујичић, Јана Милановић, Сања Ивановић, Саша Маринковић и Мартина Југовић. Приказан је спот из емисије “Светосавска башта” РТ Крушевац, који је осмислио и приредио Лазар Ђаковић и спот у којем о патријарху Павлу певају српски православни појци.
Програм је отворио Милош Димић:
– Пре 15 година уснуо је у Господу патријарх српски господин Павле, узоран духовни вођа привржен свом народу. Мајци Цркви је до краја остао одан. Упокојио се након што се причестио бесмртним пресветим Христовим тајнама. Уморне очи спокојно је склопио и оставио добар пример свима нама. Вест о његовом уснућу одјекнула је широм наше православне васељене. Свака суза што је од туге канула, имала је делић снаге молитвене. Данима је верни народ присуступао одру блаженоупокојеног патријарха. Богу хвала што смо удостојени посебне радости да ово вече посветимо успомени на нашег светог патријарха Павла, који нас је задужио добротом и побожношћу. Он је поставио недостижан пиједестал хришћанских врлина којима сви тежимо. Његова молитвена жеља „Будимо људи“ представља основу како треба да живимо.
Беседу у част патријарха Павла одржао је секретар Епархије крушевачке протојереј-ставрофор Драги Вешковац:
– Патријарх Павле био је веран свом монашком завету до краја. Он је био наш духовни отац и душа Богословије призренске. У Призрену су га поштовали, поред Срба, и Шиптари и Турци. Ми ученици призренске Богословије имали смо ту привилегију да чујемо из његових уста оно што је заиста свето, честито, праведно и јеванђелски. Говорио је да на богослужење треба долазити раније и не каснити.
Патријарх Павле два пута је долазио у Крушевац. Први пут служио је Литургију у цркви Лазарици 1991. године, када је обновљена Видовданска литија до Споменика косовским јунацима, јер је пре тога била забрањена. Други пут боравио је у Лазаревом граду 1998. године, када је освештан Црквени дом у порти Цркве Светог Ђорђа. Кроз Крушевац је пролазио неколико пута возом. Возом је путовао до Врњачке Бање, где је долазио због лековите воде и своје болести. У посету Манастиру Велуће пешачио је од Стопање. Свакога дана је служио литургију као патријарх, а по упокојењу десила су се и нека исцељења на његовом гробу у Раковици, истакао је отац Драги Вешковац.
Ж. Миленковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању