Сегментну терапију је наше Министраство здрaвља прихватило као методу која се убраја у алтернативне, иако су њеној појави допринела сазнања до којих се дошло у официјелној медицини. Настала је у Енглеској крајем 19. века када је неуролог Хенри Хед, који је годинама истраживао анатомију и физиологију нервног система, открио да сваком унутрашњем органу одговара одређено подручје коже на телу. Објашњење њених ефеката и терапеутских процедура засновано је на феномену пројектованог бола а има верификовано неуролошко објашњење.
Рефлектујући бол
Многи су имали прилике да осете када им се бол у леђима рефлектује на ноге, или бол који се налази у вратном делу осете на прстима, а то је зато што постоји веза између сензација на површини коже са специфичним коренима који почињу од кичменог стуба. Истраживања су доказала да орган и њему одговарајући део коже потичу од истог заметног листића и у процесу ембриогенезе, па они остају повезани са истим делом у кичменој мождини. Једноставније речено, структура нервног система је таква да се једна или више унутрашњих соматских структура и одређени кожни сегменти заједно нервно „сервисирају“. Тако се локална реакција преко рефлексних лукова шири даље, што резултира регионалном и општом реакцијом, као када дисфункција срца или прецизније исхемија срца, проузрокује бол изнад срца и одлази у лево раме и леву руку, а бол дијафрагме иде у дерматом на рамену, док се бол у желуцу манифестује у пределу левог ребарног лука, а дисфункција јетре и жучне кесе испод десног ребарног лука. То се дешава јер је сваки орган повезан са неким дерматомом што је основа Хедовог концепта и сегментне терапије. А то значи да сваком делу коже одговара неки унутрашњи орган.
Дерматоми
Површина коже инервисана сензитивним влакнима једног корена живца позната је као дерматом. Хедов вишегодишњи научноистраживачки рад показао је да се, различитим третманом тих области, односно дерматома рефлексним луком преносе импулси до унутрашњих центара што доприноси отклањању дисфункције одређених органа, а тиме и побољшању здравља. Сваки регион који је инервисан од нервног корена назива се дерматом (дермат – кожа и ома – маса) и има их 29 у људском телу, а као и код кичме, разликују се и постоје четири дела: цервикални (вратни), торакални (средишни), лумбални (доњи део) и сакрални (крсни).
Сваки дерматом је класификован према спиналном нерву који га инервира, као, на пример, када седми цервикални нерв инервира дерматом седам који даје осетљивост на кожи рамена, неке делове руке и прсте, док цервикални дерматом храни кожу врата, леђа и руку, а торакални дерматоми покривају кожу унутрашњег дела руке, груди, абдомена и средњег дела леђа.
Такође, сви спинални нерви имају своје дерматоме. Лумбални дерматом инервира кожу која се налази на доњем делу леђа, фронталној зони ногу, спољашњим бутинама и делу стопала, док сакрални покривају задњу страну ногу и бедара, као и кожу гениталних и аналних подручја. Због тога стимулација кожног сегмента проузрокује функционалну рефлексију са њом повезаног унутрашњег органа, а функција нервног система није само да препозна и пренесе спољну стимулацију већ и да пренесе одговор на њу.
Приредила Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању