Према истраживању спроведеном 2024. године од стране Центра за професионализацију медија и медијску писменост у периоду од 1. до 30. септембра 2024. године, у најчитанијим штампаним и онлајн медијима у Србији објављено је 21.638 текстова са елементима агресивне комуникације, говора мржње и сензационализма. Ово представља пораст од 8,4 одсто у односу на 2019. годину, када је овај центар спровео прво истраживање. Резултати истраживања такође показују да се значајно мења начин на који медији користе сензационалистички наратив и агресивну комуникацију. Ова истраживања указују на тренд повећања агресивности, сензационализма и говора мржње у медијима Србије, што има значајан утицај на јавност и квалитет информација којима су људи изложени. Имајући ово у виду, поставља се питање где су границе људске издржљивости у мору апокалиптичних вести, али и границе које медији морају поштовати? Да бисмо добили адекватне одговоре – како из комуниколошког, тако и из психолошког угла – разговарали смо са Александром Бојићем, консултантом за комуникације, и Саром Новаковић, мастер психологом и психотерапеутом.
Пажња публике постала је највреднија „валута“ у медијском простору, а борба за њу довела је до тога да се вести све чешће „пакују“ у драматичне и сензационалистичке наслове. Како би привукли што већи број читалаца или кликова, медији често користе тактике преувеличавања, емотивно набијених израза и наратива који буде страх, бес или узбуђење. Али шта је оно што стоји иза ових стратегија? Како функционише механизам медијске драматизације? О томе нам говори Александар Бојић.
– Први задатак ових наслова је да нас наведу да кликнемо на њих, али извесно је и да могу да озбиљно искриве слику коју стварамо о догађајима. Најпре зато што су често нетачни. Сем тога, знамо колико је данас кратка пажња људи и да велики број конзумената вести и не чита даље од наслова. Зато нема никакве дилеме да су овакви наслови не само запаљиви, него и опасни и да формирају код публике лажан утисак, уверење које није засновано на чињеницама. Технике припреме кликбејт садржаја темељно су изучене у сензационалистичким медијима и мора им се одати признање за вештину са којом то раде. Метод који најбоље знамо је употреба запаљивих речи, претераних епитета (Екслузивно, Мегасензационално! Нећете веровати шта се догодило!), затим наговештавања, али избегавања да се у наслову каже о чему текст говори (Оптужен један политичар, али вам нећемо рећи који). Врло вешто користе и најразличитије методе асоцијације. Ако наслов каже да ће отказ добити тренер који је био првак Европе у кошарци, ми у Београду ћемо најпре помислити на Жељка Обрадовића. Медији ће чак ставити и Жељкову слику и вероватно ни 10 одсто читалаца неће приметити да се на слици са Жељком налази и Италијан Еторе Месина, који је такође био првак Европе, а могао је добити отказ у свом клубу. Нажалост ове технике су одавно отишле много даље од претеривања и можемо рећи да су врло често чиста превара.
Пише: Јована Миловановић
Фотографија: Миодора Бозар, Фрипик, Приватна архива
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању