Најпознатији устаник против корумпиране власти и њихових тлачитељских закона поново је рођен, и то у срцу Шумадије. Прошле године је на неколико локација у Србији, од Фрушке Горе до села Варнице у подножју планине Рудник и филмских студија у Шимановцима крај Београда, снимана америчка ТВ серија „Робин Худ“. Има десет епизода, тренутно је међу најгледанијим у целом свету, а од 16. марта приказиваће се сваког понедељка увече на каналу Епик Драма
Легендарни одметник из енглеске шуме Шервуд, јунак је нове верзије легенде о Робину Худу коју су осмислили британски редитељ и продуцент Џонатан Инглиш и амерички сценариста и продуцент Џон Глен. Обојица су, поред тога што су и продуценти, радили режију и писали сценарио неколико епизода „Робина Худа“. Обојица обожавају научну фантастику и средњевековне теме, посебно легенду о Робину Худу, још од детињства. Инглиш, који је својевремено режирао и одлични филм „Темплар“, већ осам година је становник Србије. Ту је основао компанију „Балканик Медија“ са којом је широм Србије и у ПФИ студијима у Шимановцима снимао популарне научно-фантастичне серије „Барка“, „Предстража“ и „Библиотекари“.
Све су оне постизале добар успех у свету, али са „Робином Худом“ су Глен и Инглиш имали много веће амбиције. За почетак, желели су да се врате оригиналној легенди о јунаку из шуме Шервуд, а она је мање знана у савременом свету поп-културе. Рекло би се да је тандем Џон-Џонатан због те одлуке храбар колико и јунак њихове серије. Њена прича се прилично разликује од оних које смо памтили из књига и филмова о Робину Худу, и то из два разлога: аутори су желели да више прикажу рани период у животу Робина Худа, како је постао легендарни херој из шуме који отима од богатих и поклања сиротињи, а чије име знају људи широм света. Друго, серија се враћа својим коренима, односно средњевековним баладама и усменим казивањима мита о Робину Худу, пре него што је почетком 16. века његова животна авантура стављена на папир као целовито дело о авантурама митског јунака. До тада су бележене само неке песме и поеме у којима се он спомиње.
Принц без гаћа
Инглиш и Глен су желели да мало боље покажу разлику између англосаксонских староседелаца Британије (германских племена) и норманских освајача викиншко-галског порекла. Зато не треба да се гледалац изненади због неких разлика у пореклу ликова и њихових међусобних односа који нису онакви какве смо навикли да их гледамо. Робин, или Роб како га у серији сви зову, овде је син саксонског шумара коме норманска властела отима кућу и уништава породицу. Из књига и филмова ми Робина знамо управо као одметнутог норманског племића који се залаже за правду тако што помаже убогим саксонским сељацима.
Такав имиџ Робина Худа, који је раније био ситни земљопоседник, насилан према освајачима његове земље и не баш увек дарежљив према сиротињи, зацементиран је у роману „Ајванхо“ сер Валтера Скота из 1819. године. Тек тада се појављују Фратар Так, Леди Меријен, краљ Ричард Лављег Срца и други данас познати ликови.
„Оригиналном“ верзијом, иако она то није, многи сматрају роман „Авантуре Робина Худа“ Хауарда Пајла из 1883. године и то само зато што је писац објединио све дотадашње приче у једну. Ту је Робин Худ први пут постао враголасти весељак који живи у шуми, такмичи се у стрељаштву и исмева Шерифа. Деца су више од једног века одрастала управо са тим и таквим Робином Худом. На основу ње је снимљен и филм који је поставио основе за све касније верзије на великом и малом екрану. То су „Авантуре Робина Худа“ (1938) са Еролом Флином. Шешир са закаченим пером, зелени костим, дуел на брвну са Малим Џоном, романса са Меријен… све по чему памтимо Робина Худа потиче из тог филма.
Донекле је новија филмска верзија приче „Робин Худ: принц лопова“ (1991) са Кевином Костнером у насловној улози мало редефинисала овог јунака, створивши од њега повратника из крсташких ратова, а увела је и неке нове ликове попут Робиновог маварског пријатеља Азима. Да не говоримо како се тада Робин први пут појавио као од мајке рођен у сцени када га Меријен кришом посматра док се наг купа у језеру.
Његова љубав, Меријен, некада је била и чобаница и саксонска сељанчица, али већ дуго је припадница норманског племства коме духовно и морално, заправо, не припада. За љубав свог драгог из шуме она скупља информације на двору краља Хенрија и краљице Елеоноре и преноси Робину и његовим пајтосима. Она шпијунира на двору, он води герилски рат у шуми. Динамика њиховог односа помало подсећа на „Ромеа и Јулију“.
Док нормански војници пале саксонска села, а Шериф од Нотингема стеже своју окрутну власт, једно питање одзвања Шервудском шумом: колико далеко бисте ишли у борби за правду кад вам је сам закон непријатељ? Робин ће се борити, Меријен сплеткарити, одметници ће нападати из заседе, а Шериф под командом краљице ће кренути у лов на све који се буне против власти. У једном тренутку Робин се суочава са питањем – ко ће му се све придружити у побуни?
Прича о тиранији
Британски телевизијски часопис „ТВ/Радио Тајмс“ пише да је изненађујуће колико је „ова историјска прича актуелна и данас“. Џонатан Инглиш каже да је то „прича о тиранији владајућих класа које верују да апсолутно све могу да контролишу или поседују, док су остали људи потрошна роба“.
Редитељ овог средњевековног шпијунског трилера додаје да је Србија била идеална за снимање „Робина Худа“ јер сцене борбе, велики простор на коме се прича дешава, средњевековна села и дворови нису могли да буду изграђени или пронађени на много места у свету. Објашњава да тако велика ненасељена подручја са густом шумом коју цивилизација није такнула у Робиновој родној Енглеској данас нема! Серија делује веома раскошно а и сам холивудски продуцент Џон Глен сматра да је „серија огромна“, а на њеној изради је учествовало више стотина људи.
За сценографију су, рецимо, биле задужене Јелена Шопић и Јована Цветковић, за реквизите Јелена Одавић, а за кореографију сцена борби Славиша Ивановић чији је рад био номинован за награду Астра.
Робина Худа игра млади аустралијски фудбалер Џек Патен коме је ово била тек трећа улога у каријери, а његову љубав Меријен тумачи Лорин Меквин. У улози Шерифа од Нотингема је чувени енглески глумац Шон Бин („Господар прстенова“) док се као краљица Елеонора од Аквитаније – мајка краља Ричарда Лавље Срце и његовог брата принца Џона – појављује Кони Нилсен („Гладијатор“). Маркус Фрејзер је Мали Џон, Ангус Касл Доути је фратар Так, Стивен Водингтон је Гроф од Хантингдона (Меријенин отац), Ричард Линтерн је бискуп од Херефорда, Том Мајсон је Робинов отац Хју Локсли, док Шерифову ћерку Присилу од Нотингема тумачи Лидија Пекам.
У серији игра и читав низ српских глумаца међу којима су Тамара Радовановић као главна дворска дама Селин, Милош Тимотијевић као ловочувар Егберт и пријатељ Робиновог оца, Матија Гредић и Михаило Лазић као Робинови саборци Дру и Хенри, а појављују се и Јелена Гавриловић, Милена Предић и други.
Стиже наставак
У САД је серија постигла велики успех крајем прошле године и сматра се међу најуспешнијим у историји овог канала. Поред Велике Британије и Немачке где је такође била у врху гледаности, у овом тренутку је и даље у целом свету најпопуларнији производ ове телевизије коју су пре неколико година основали филмски студио МГМ и ТВ мрежа „Амазон“. Притом, номинована је и за престижну ТВ награду Сатурн у категорији најбоље нове серије чија додела ће се десити у тренутку штампања овог текста.
Зато је ова велика холивудска кућа најавила снимање и друге сезоне „Робина Худа“ наводећи да се свет митског шумског одметника проширује изван Шервуда и Нотингема, у дворове Лондона, Нормандије и палате Рима, претварајући герилски рат шумске дружине у борбу високог улога за душу једног краљевства. Друга сезона би требало да разбије ромасну Робина и Меријен, да изоштри супарништва Нормана и Саксонаца, уводећи и ватиканске сплетке у све то постављајући питање о цени уласка у историју. Још се не зна који ће се све ликови вратити и у другој сезони, али се зна да ће се снимати у Србији.
Антрфиле
Ко је нови Робин Худ
Аустралијски глумац Џек Патен је тек пре две године завршио глумачке студије у Сиднеју, а већ је добио прилику о којој многи млади глумци могу само да сањају – главну улогу у новој телевизијској серији о Робину Худу. Пре него што је постао глумац, Патен је био талентован спортиста. Одрастао је у западном делу Сиднеја, у такозваном Хилс дистрикту, где га је одгајала самохрана мајка. Као дечак био је опседнут фудбалом. Међутим, мајка му није дозвољавала да се бави тим спортом све док није напунио тринаест година. Када је коначно почео да игра, брзо је напредовао и ускоро се нашао у академији клуба „Сиднеј Свонс“, једном од најпознатијих тимова у Аустралији.
Међутим, 2017. године доживео је повреду колена која је практично окончала његове спортске амбиције. У то време му је деловало као да се цео свет срушио. Данас на тај период гледа другачије. Повреда, која је тада изгледала као катастрофа, на крају га је одвела на потпуно нови пут. Тако се пријавио за глумачку школу „Хаб“ која је била необична: полазници су једноставно разговарали о филмовима и серијама које су гледали, а наставник их је подстицао да анализирају зашто им се нешто допада. „Одмах сам помислио: ‘Ово је фантастично’“, каже Патен. „Била је то уметност разговора, прича о стварима које су ми раније деловале помало претенциозно, јер смо у спорту говорили потпуно другачије“. Спортска дисциплина, коју је развио током година тренинга, показала се као огромна предност у глуми. Репетиције, анализа ликова и тимски рад подсећали су га на тренинге. Убрзо је уписао Државну академију драмских уметности и то из првог пута. Тамо, на пријемном испиту се осећао као уљез јер до тада чак није гледао ниједну позоришну представу!
Школа је изузетно конкурентна, али Патен је успео да уђе већ при првом покушају. После дипломирања добио је малу улогу као сурфер у једној серији где је и даље учио од старијих глумаца. Играо је и у позоришту, али друга улога пред камерама донела му је срећу. Био је то филм „Ратна машина“ коју је снимао „Нетфликс“. Продуцент филма Тод Либерман био је толико импресиониран младим Џеком да га је лично препоручио за Робина Худа. То је био тренутак који је глумцу потпуно променио живот. „Остао сам без речи“, сећа се Патен. „То је био прилично невероватан божићни поклон“. Савладао је јахање коња и стреличарство што му, као спортисти, није тешко пало. Иако није одрастао гледајући приче о Робину Худу, Патен је свестан колико је тај лик важан у популарној култури. „Та тема правде је нешто што ће увек привлачити публику“, каже.
Пише Срђан Јокановић
Фотографије: Александар Летић