На западној страни Трга слободе у Новом Саду налази се Градска кућа која је изграђена 1895. године у неоренесансном стилу, а према пројекту архитекте Ђерђа Молнара. Испред ове зграде, а насред трга налази се споменик Светозару Милетићу. Бивши градоначелник, односно његов споменик, већ генерацијама је главно окупљање Новосађана.
И као што се млади овде састају већ годинама, тако се, као према неком неписаном правилу, било да је реч о жалости, радости, концерту или протестима, увек је окупљање испред Градске куће. Лепа је то грађевина. Плени изгледом. Фасада је са упечатљивим стубовима, а ко пажљиво погледа, дуж фасаде откриће 16 фигура, које симболизују различите људске делатности. Оне су дело Јулија Анике, а на врху зграде налази се високи торањ где је било велико звоно Светог Флориана, заштитника града.
Зграда је, у ствари, копија градске куће у Грацу. У њеној свечаној сали одржавали су се и чувени балови. Игранки више нема, а зграда својом лепотом не престаје да привлачи пажњу и дивљење пролазника.
И још једна зграда памти минуле новосадске дане. Вероватно многи грађани Новог Сада не знају колико је старих, а очуваних и значајних здања која сведоче о прошлим временима. То је случај и са кућом у Улици
Ђуре Јакшића број 9. Некада је била позната као „Висарионова болница“, јер је назаслужнији за њену градњу некадашњи владика Висарион Павловић. Та зграда је од настанка служила за смештај сиротиње, али је имала и организовану лекарску помоћ.
Здање је издужене правоугаоне основе, смештено између мирне порте Николајевске цркве и монументалног здања Учитељског конквикта. Дозволу за подизање болнице, владика Висарион је добио 1741. године, па се претпоставља да је тада и започета градња. Познато је да је спрат дозидан 1841. године захваљујући донацијама Марије Станисављевић и Марка Поповића. Болница није претрпела разарања током бомбардовања града 1849, па је фасада задржала једноставан изглед у духу класицизма. У објекту се од 1964. године налази Академија уметности.
На згради се налази табла на којој пише да је ту била прва болница у Новом Саду.
Текст и фотографије Тамара Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању