Пластифицирана трака и упадљив знак СТОП били су довољна опомена да се даље не може. Плус службено лице у униформи поред. Иако је ситуација била сложена, полицајац се потрудио да намернику изађе у сусрет.
– Јесте, то је та Водена капија коју истражују, али до ње не можете – рече полицајац. – Нашли су бомбу. Вероватно је, кажу, из Првог светског рата. Ево, дођите до овог простора па фотографишите шта можете, али тамо никако.
А тамо, где се не сме никако, откопана земља и паркиран ровокопач. Угашен, кашика спуштена на земљу. Ту се ради Линијски парк, дуж некадашње пруге. Оне која је 1938. године изграђена упркос противљењу јавности. Прошла је пруга, уништено је много наслеђа, цех је платила и Водена капија коју сада стручњаци спасавају.
– Она је најспецифичнија из угла архитектонског и грађевинског наслеђа Београда – каже архитекта Марко Стојчић, главни урбаниста Града Београда. – Ту смо се надали да ћемо наћи доста тога што је историја Београдске тврђаве, и били смо у праву. Пројекат смо прилагодили тако да Водена капија буде и презентована, а пешаци ће моћи да то искористе у функционалном смислу и да сиђу на дно, како би прошли испод бедема.
Није Водена капија била потпуно невидљива. Видела се она, али ови доњи делови Тврђаве били су у таквом стању да су се и грађани и надлежни према њима опходили као да и не постоје.
Водена капија је са стране пута на којој је и Кула Небојша, у Доњем граду на споју Приобалног и Североисточног бедема, на улазу у некадашње градско дунавско пристаниште. Недалеко од Куле је још једна капија, пролаз којим се долази на паркинг. Може ли цео овај простор без кола? Морамо ли и колима у историју? Тај пут направљен кроз бедеме подсетио је на један недавни догађај. На дводневно ишчуђавање европског посленика културе који је дошао са делегацијом да види Голубачку тврђаву. У њу је требало, и јесу касније, да уложе паре. И, причало се, када је човек видео како смо пробили пут кроз срце тврђаве два дана му није било добро.
Но, вратимо се капијама Тврђаве. Оне су тема. Заправо тема је одговор на питање кроз колико се капија и на којим местима и нивоима улазило у поједине делове Тврђаве?
Ко у овај, више од четрнаест хектара велик и заштићени простор, уђе из правца Бранковог моста наилази на спољну Сава капију. У рову испод бастиона Савске падине подигнута је средином 18. века, у време када су Турци обавили знатну реконструкцију Тврђаве. Пролаз је засвођен полуобличастим сводом начињеним од опеке, а фасада је зидана од правилно тесаних камених квадара. Нема украса, само три плитко урезане розете, карактеристичне за декорацију турских капија.
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању