Кроз ову истиниту и болну причу читаоце „Илустроване Политике“ води Јован Јевтић, лекар по професији, патолог по специјализацији и путник по опредељењу, јер му мирно седење никада није било јача страна. Ради као асистент на Медицинском факултету у Београду, али му мисли често одлутају много даље од микроскопа и студената. Слободно време користи да упозна свет, људе и приче које се не могу видети ни под највећим микроскопским увећањем. Труди се да не верује свему што прочита, већ да ствари види сопственим очима, па макар то значило и пут до једне од најнеобичнијих граница на свету. Више о његовим путовањима и раду можете пронаћи на инстаграм налозима lord_stark90 i pathology_brainiac.
Одакле потиче ваше интересовање за Северну и Јужну Кореју и због чега вам је било толико важно да разговарате директно са људима који тамо живе?
– Одувек ме је интересовала Кореја, још од малих ногу, њена подела, као и судбине људи које су том поделом заувек промењене. Интригирао ме је однос између две државе истог народа, језика и културе, а потпуно различитих система и стварности. Занимало ме је и да о свему томе чујем из угла људи који тамо живе, да кроз њихове приче макар делимично разумем како изгледа свакодневица у сенци такве поделе. Трудим се да не прихватам ствари здраво за готово и да не верујем искључиво ономе што долази кроз медије и пропаганду, због чега ми је било важно да чујем лична искуства, непосредно од људи који су ту стварност заиста живели.
Због чега се назив „демилитаризована зона“ (ДМЗ) често описује као један од највећих савремених оксиморона и шта се заправо крије иза тог термина?
– Границу између Северне и Јужне Кореје чини демилитаризована зона (ДМЗ), појас земље широк око четири километра и дуг приближно 250 километара, у чијем се средишту налази линија разграничења. Сам назив „демилитаризована зона“ представља заиста један од највећих оксиморона савремене историје. Иако звучи готово безазлено, ДМЗ се сматра најгушће милитаризованом границом на свету, са милионима војника распоређених на обе стране и више од милион мина унутар саме зоне.
Колико је граница заправо близу Сеула, главни град Јужне Кореје, и какав је субјективни осећај приликом одласка на место које дели две тако различите стварности?
– Упркос томе што је граница формално удаљена свега педесетак километара од “безбрижног” Сеула, она делује као да припада неком другом свету. Управо из Сеула започело је и моје путовање ка овом месту, које није могуће посетити без организоване туре, јер индивидуални доласци нису дозвољени. Током одласка пасоши се контролишу чак три пута, иако се сама граница не прелази. Путовање аутобусом траје релативно кратко, око сат времена.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању