Сезона протеста

Последњих недеља масовне демонстрације су запљуснуле већи део јужноамеричког континента, а пелцер се примио и у Либану, док Барселона почиње да личи на Хонгконг. Циљеви свих ових побуна су различити, али неке имају исте узроке и сличне поводе

По индексу хуманог развоја Уједињених нација (формула којом се мере сиромаштво, писменост, образовање, животни век…) Република Хаити је на последњем месту листе на којој су све државе оба америчка континента. Више од половине становништва живи са мање од 2,40 долара. Месечно. У једанаестомилионској држави Ви-соких планина, што реч „аити“ народа Таино значи, није се добро живело ни до 2010, када је хаитску страну острва Хиспаниола потпуно разорио земљотрес и однео најмање двеста двадесет хиљада живота. Али, од тада за Хаићане као да је време стало. Инфлација поједе и оно мало новца што зараде, нема довољно воде за пиће, све је више гладних, а све мање незагађеног тла… Када је средином септембра до-шло до несташице горива, што би наш народ рекао, устала је и кука и мотика. Бесни сељаци и грађани из свих друштвених сталежа и генерација, блоки-рали су магистрале и ауто-путеве, палили ватре, уништавали имовину, пљачкали… Школе и продавнице су затворене, ништа у главном граду Порт-о-Пренсу не ради. Цела земља је у блокади. У сукобу са полицијом, до сада, погинуло је најмање двадесет демонстраната. Узрок овакве разјарености народа није само економска криза, већ много више корупција која је захватила највиши ниво власти, а да због тога нико није кажњен.

Наставак прочитајте у броју 3170.