Sezona protesta

Poslednjih nedelja masovne demonstracije su zapljusnule veći deo južnoameričkog kontinenta, a pelcer se primio i u Libanu, dok Barselona počinje da liči na Hongkong. Ciljevi svih ovih pobuna su različiti, ali neke imaju iste uzroke i slične povode

Po indeksu humanog razvoja Ujedinjenih nacija (formula kojom se mere siromaštvo, pismenost, obrazovanje, životni vek…) Republika Haiti je na poslednjem mestu liste na kojoj su sve države oba američka kontinenta. Više od polovine stanovništva živi sa manje od 2,40 dolara. Mesečno. U jedanaestomilionskoj državi Vi-sokih planina, što reč „aiti“ naroda Taino znači, nije se dobro živelo ni do 2010, kada je haitsku stranu ostrva Hispaniola potpuno razorio zemljotres i odneo najmanje dvesta dvadeset hiljada života. Ali, od tada za Haićane kao da je vreme stalo. Inflacija pojede i ono malo novca što zarade, nema dovoljno vode za piće, sve je više gladnih, a sve manje nezagađenog tla… Kada je sredinom septembra do-šlo do nestašice goriva, što bi naš narod rekao, ustala je i kuka i motika. Besni seljaci i građani iz svih društvenih staleža i generacija, bloki-rali su magistrale i auto-puteve, palili vatre, uništavali imovinu, pljačkali… Škole i prodavnice su zatvorene, ništa u glavnom gradu Port-o-Prensu ne radi. Cela zemlja je u blokadi. U sukobu sa policijom, do sada, poginulo je najmanje dvadeset demonstranata. Uzrok ovakve razjarenosti naroda nije samo ekonomska kriza, već mnogo više korupcija koja je zahvatila najviši nivo vlasti, a da zbog toga niko nije kažnjen.

Nastavak pročitajte u broju 3170.