Скеле

На Дунаву има десетак скела. Неко од власника ради годинама, па одустане, неко одустане па после паузе настави, неко управо почиње, тек Дунавом скела на многим местима и даље спасава житеље насеља на обалама ове моћне реке. Октобарски сунчан дан, на обали Дунава у Ритопеку, доле код кванташке пијаце за трешње, неколико пецароша поквасило мамац. На сунчаној тераси ресторана дама пије кафу– сама. А сама је и скела што мирује ту поред ње. Том скелом житељи Ритопека са све тракторима прелазе на другу страну, у атар села Иванова, да обрађују своја имања. Да није скеле, морали би километрима и километрима да путују до првог моста. Тако је и у Винчи. Јер, више од 50 година мештани Ритопека и Винче скелом прелазе Дунав на банатску страну да би обрађивали земљу. Да нема скеле, кажу, не би могли да се баве воћарством и ратарством од којег живи већина житеља у Ритопеку.

Таквим, али већим превозом и житељи Рама, али и путници, прелазе из овог симпатичног места на другу страну Дунава. Путују двадесетак минута, јер овде је Дунав широк четири километра. Скеле премошћују недостатак мостова и на потесу од Бачке Паланке до Новог Сада. Једна спаја села Бегеч, с бачке, и Черевић, са сремске стране дунавске обале. Друга, неколико километара низводно, повезује Футог, на левој, и Беочин на десној обали реке.Становници Нештина и Визића користе скелу, не би ли премостили Дунав и тиме избегли пасошку кон-тролу на граничном прелазу Србија–Хрватска, те у великој мери скратили пут између Бачке и Срема. Такође, долазе путници са северозападне и западне магистрале, односно од Бачког Брега и Мађарске.Према неким записима, међу првим дунавским скелама је била једна у Смедереву која је радила још у 16. столећу. На простору Београдског подунавља, у време Угарске, Отоманске империје, Хабзбуршке монархије или Краљевине Србије, превоз скелом био је најбрже средство за транспорт робе, људи и животиња преко Дунава.

Наставак прочитајте у броју 3170.