Колоноскопија је ендоскопска процедура, која омогућава приказ изгледа унутрашњости целокупног дебелог црева као и завршног дела танког црева. Она је “златни стандард” у дијагностици и омогућава благовремено откривање патолошких промена дебелог црева. Изводи се ендоскопским инструментом – колоноскопом, који има облик флексибилне дугачке цеви са видео камером на врху. Ради се у циљу дијагностике упала слузнице, али може се радити и у терапијске сврхе, као што је на пример уклањања полипа, уколико се њихово присуство установи током прегледа.
Веома мали број људи одлази на колоноскопију у оквиру редовног систематског, обавезног годишњег прегледа. Недавна смрт тридесетогошњака услед перфорације танког и дебелог црева током колоноскопије у болници у Ћуприји, веома је узнемирила јавност. Али и пре овог инцидента смо имали страх од ове врсте прегледа. Зашто се толико плашимо и да ли је страх од колоноскопије оправдан? Постоје ли пацијенти који на преглед долазе без икаквих симптома, у оквиру редовне контроле која би требало да буде обавезна за све стариије од 50 година? Одговоре на ова питања потражили смо од др Слободана Срећковића, начелника ендоскопије у КБЦ Звездара.
– Ретки су пацијенти који код нас долазе без икаквих тегоба, само да би урадили преглед. У нашој земљи се званично спроводи скрининг дебелог црева али са великим паузама јер то зависи од тога да ли има тестова. Још увек нису ни сви домови здравља ушли у систем скрининга. Званично, више од шест година радимо скрининг колоректалног карцинома. Прво смо радили за општину Вождовац, сада за Вождовац и Звездару али смо имали паузу од годину дана јер није било тестова на окултно крварење и реагенсе. Иницијално је то било замишљено тако да лекар опште праксе пацијента који је дошао да уради тест на скривено крварење, уколико је позитиван, одмах шаље даље на дијагностику. Стандарно се раде три оваква теста али ни они нису апсолутно релевантни.
Да ли би после 50. године свако морао да уради колоноскопију и да ли то значи да би у периоду од неколико наредних година могао да буде сигуран да је све у реду?
– Мислим да се та граница померила и то значајно. Данас треба причати о обавезној колоноскопији након 40. године. Онај ко има породично оптерећење овом болешћу треба да уђе чак 15 година раније у систем контролних прегледа. Ако је рецимо дека имао дијагностикован карцином са 75 година, претпоставка је да је почетна промена на дебелом цреву настала када је имао 65, тачније да је тада настао полип коме је требало десет година да алтерира у карцином, и да би због тога његова деца требало да почну са прегледима у 50-ој, а унуци већ од 35. године.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању