Свакојака имена су му наденули, званично је Карловачко острво, али једино је важно да иза свих тих имена стоји лепота и кутак за одмор и уживање
Да ли због тога што је младо, тек настало, или зато што они који га посећују љубоморно ћуте, ко ће знати, тек о овом рају на Дунаву мало се зна. А рај је настао пре деценију и по. Житељи Сремских Карловаца најближи су острву, највише их и има међу посетиоцима, па су и најмеродавнији у причама o томе како је настала ова оаза. Кажу да је острво настало „након што су насуте мале бране од камена (напери или шпорови) који служе да би се акумулативни материјал који би се скупљао на пловном делу Дунава, изместио у форми спруда, и Дунав, на тај начин, остао плован већим делом године”.
Настало је како је настало, највећем броју посетилаца то и није важно. Важно им је да су на Дунаву добили „српске Малдиве”, како је неко назвао острво. Додуше, именовали су га и са Мајмунско острво и Кох Ченг. Ово друго као поређење са острвом Кох Ченг, удаљеном око 300 километара од Бангкока, на којем се налазе прелепе морске увале, планински врхови у џунгли, колибе на пустим плажама, али и луксузни хотели.
Тридесетак метара дугачак пешчани спруд иделан је за шетњу по води, као и за малишане. За њихово брчкање у плићаку. У хладу дрвећа могу да се разапну шатори, а било је и ноћи када су се овде организовале незаборавне журке. И опет све некако у тишини. Сунце, песак, вода… три услова да се проведе леп сунчан дан. На само три стотине метара далеко од Сремских Карловаца.
У једном од прошлих бројева објавили смо слику „српских Малдива“ као фотонедеље, а због великог интересовања читалаца сада доносимо ширу фоторепортажу из са овог егзотичног дунавског раја.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању.