Удругом кругу председничких избора у Словачкој, са освојених 58 одсто гласова, победу је однела Зузана Чапутова, и тако постала прва жена на овој функцији у историји своје земље.
Избори су одржани у суботу 30. марта, а већ исте вечери, када су били познати тек прелиминарни, још не и коначни резултати, светски медији су објавили слику ове лепе четрдесетпетогодишње жене, адвокатице, која је у изборе ушла као аутсајдер, да би на крају тријумфовала. Агенција Ројтерс одмах је Чапутову назвала словачком Ерин Брокович, алудирајући на Американку, која се борила против загађења животне средине, а коју је у истоименом филму глумила Џулија Робертс. Овај надимак нова словачка председница није добила само због евентуалне физичке сличности са глумицом, већ и због деценијског ангажовања против илегалне депоније у случају који је уздрмао Словачку. Чапутова је, наиме, као адвокат, 14 година водила судски спор против власника илегалне депоније, међу којима се посебно истиче име Маријана Кочнера, једног од најбогатијих људи у Словачкој. Пре годину дана, када је убијен новинар Јан Куцијак и његова вереница, јавност се подигла на ноге, јер је управо Куцијак, као новинар, истраживао случај илегалне депоније. Уследили су масовни протести, у којима је Чапутова узела активно учешће, а оставке су морали да поднесу премијер, неколико министара, шеф полиције и директор антикорупцијског одељења Националне агенције за криминал. Маријан Кочнер је оптужен као налогодавац за ово убиство.
„Ја видим своју кандидатуру као прилику да повратим поверење грађана у политику и у будућност“, говорила је током предизборне кампање Зузана Чапутова, којој је протвикандидат Марош Шевчовић управо недостатак политичког искуства приписивао као ману. Очигледно, међутим, да су Словаци у овој отвореној, либералној и проевропски оријентисаној жени, препознали ону „нову енергију“ која ће допринети смањењу корупције и ограничити утицај популистичких и националистичких идеја које се увелико шире источном и средњом Европом. „Њујорк тајмс“ оцењује да је Чапутова, као активисткиња, а не професионална политичарка, победила на таласу незадовољства распрострањеном корупцијом, али и одбијањем да се упусти у личне нападе на противнике, јер је, између осталог, обећала да ће вратити пристојност у словачку, често токсичну политичку климу.
Наставак прочитајте у броју 3141.