Није то претерани напор, али треба се мало потрудити и савладати та 204 степеника. Баш толико је потребно да се стигне на врх Копарског звоника. А пре тога, пре него се стигне до места са којег се Копар види као на длану, треба платити пет евра. И онда када се стигне до ограђене платформе подно шиљатог врха може да почне уживање.
Уживање и разгледање града. Заправо, најбоље је да се прича о овом великом и лепом лучком граду исприча са овог места. Са торња. А торањ је заправо градски звоник и некада је био утврђена романска грађевина. У периоду од 15. до 17. столећа је претворен у звоник.
Тај торањ је један од објеката на главном копарском тргу званом Титов трг. Велики је то и леп поплочани простор на узвишењу, можда не вишем од двадесетак метара надморске висине. Звоник је наслоњен на Катедралу Богородичног успења саграђену у 15. веку.
У 15. столећу је саграђена и главна и прва грађевина на Тргу која и данас стоји. И не само да стоји, него је и у одличном стању. У њој је Кабинет градоначелника, сала Градског савета, сала за венчања, а смештена је и обновљена фармацеутска колекција. То је Преторијанска палата. Испод ње, кроз засведен свод, узана улица води ка мору. То је Чевљарска улица позната по бројним бутицима и кафићима. А те кафетерије су нешто посебно. По три-четири стола, мали простори, као да сте у нечијој дневној соби. Али то је управо драж. Уз љубазног домаћина, заиста се осећате као код нечије куће.
Право ка пучини небо парају огромне дизалице. Те моћне машине са још неким сродним, обављају послове у међународној теретној луци. Огроман је то простор и свакодневно је ту паркирано по неколико теретних бродова. Некада и по два дана траје утовар контејнера на прекоокенаске грдосије. А док су они у луци, километар-два даље на пучини, усидрени бродови чекају свој ред. На делу који је најближи граду своје место има и крузер. Испловљава ујутро, па преко Трста и Венеције хита ка осталим дестинацијама.
О граду је, пре него што је почео успон на звоник, аутору текста лепо говорила девојка у Центру за туристичке информације. Вредна девојка, име није забележено у нотесу, из Републике Српске је, студира у Љубљани, а у сезони ради на приморју. Рече тад и да је Копар између 10. и 13. века захваљујући трговачким везама са Венецијом постао један од водећих градова на Истрарском полуострву. Крајем средњег века постао је престоница Истре у оквиру Млетачке Републике. Био је утврда, па када су прошле опасности од освајача, град се проширио на целу територију острва….
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању