Говор капетана прве класе Луке Ђурашковића, командира Прве чете 40. пешадијског пука војске Краљевине Југославије, који је одржао 26. маја 1940. у Помореки, код Брезовице, у Словенији, својим војницима и водницима постројеним у маршевском строју, а испред страних војних представника и новинара, дуго је у стенограмском облику таворио у Архиву САНУ ( А-36-119-263), док га неко није запазио и представио јавности.
Објављени запис говора убрзо је постао опште прихваћен на овим просторима, али не због сочних псовки којим обилује, како многи мисле, него и због испољеног патриотизма и вере у своју војску и победу. Толико, да је, између осталих, опчинио и Томислава Г. Панајатовића, дипломираног правника, писца, новинара, некадашњег председника општине Пирот, који га је објавио као монодраму у књизи под насловом ,,Слушај ‘амо“ и с поднасловом ,,Српска псовачка рапсодија“. На насловној страни Панајотовићеве књиге нацртан је, у маниру карикатуре, гојазни официр са сабљом и брковима, не баш допадљивог изгледа, па се то, уз све уважавање илустраторeве слободе, може и погрешно протумачити, поготово због тога јер је у књизи реч о само једној особи – о капетану Луки Ђурашковићу, који ни приближно није изгледао тако. Напротив, био је леп, витак, јак и складно грађен. И, наравно, капетан Лука није био бркат, него увек обријан. Панајотовић је говор драматизовао и претворио у монодраму у којој су лик капетана Луке тумачили Томислав Тома Трифуновић, Јован Крстић и Марко Вучковић и то на сцени Народног позоришта из Ужица и Народног позоришта Тимочке Крајине у Зајечару. Посебна занимљивост је да она није, барем да је познато, извођена на било којој позоришној сцени у Црној Гори.
Откако се говор капетана Луке Ђурашковића појавио у јавности изазивао је, а и даље изазива, и разна опречна мишљења, па су, између осталог, објављене и различите неистине и произвољности. Пре свега оне које се односе на степен образовања капетана Луке Ђурашковића, на његов речник, односно на начин изражавања, затим на породично стање, порекло, као и на то у чијој је војсци ратовао.
Пише Милија Пајковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању